Rođen je kao rob, a umro kao jedan od najuticajnijih učitelja svog vremena. Epiktet sebe ne bi smatrao učiteljem, već stoičkim filozofom. Čovek koji je tragao za vrlo specifičnom vrstom znanja, znanjem koje je primenjeno pomoglo u suočavanju i prevazilaženju neizbežnih životnih teškoća. A kroz kombinaciju sopstvenih životnih iskustava i mudrosti svog mentora, stoičkog filozofa Musonija Rufa, Epiktet je imao uvide kakve su ljudi putovali stotinama milja da bi imali priliku da čuju. Pa makar na sat-dva, poslali su svoju decu da ga čuju.
Čak i siromašnima, imućnima, moćnima, čak i budućem caru Hadrijanu, rečeno je da se svi bore za priliku da sednu i sednu pred Epiktetove noge. I na sreću, bio je jedan mladić koji je redovno slušao Epikteta i zapisao je šta je Epiktet imao da kaže. Zanimljivo je da su ove beleške preživele do nas i prenete su na neke od najvećih ličnosti istorije u poslednjih nekoliko hiljada godina. Rimski car Marko Aurelije pisao je u svom dnevniku zahvaljujući čoveku koji mu je pozajmio kopiju Epikteta. Lista je beskonačna, a nadamo se da ćete nakon ovoga shvatiti zašto i dodati svoje ime na listu Epiktetovih obožavatelja, jer je on zaista bio jedan od najmudrijih i najinspirativnijih ljudi koji su ikada živeli.
Lekcija 1. Naš prvi zadatak je da podelimo i razlikujemo stvari u dve kategorije: spoljašnje stvari koje ne mogu da kontrolišem, ali izbore koje donosim u pogledu onoga što radim kontrolišem. Gde ću naći dobro i loše? U meni, u mojim izborima.
Ova jedina veština, rekao je Epiktet, promeniće život. Umetnost razlikovanja između onoga što je do nas, a šta nije do nas, na šta imamo uticaj, a šta ne. Nijedna količina želja vas neće učiniti višim, nižim, ili rođenim u drugoj zemlji. Koliko god se trudili, ne možete učiniti da se neko voli. Povrh toga, vreme provedeno bacajući se na ove nepokretne predmete je vreme koje se ne troši na stvari koje možemo da promenimo. Kao što je Epiktet rekao, „sve što možemo da kontrolišemo su izbori koje oni prave upravo sada. Smatra se da su ove reči stubovi na kojima se zasnivaju metode kognitivno bihejvioralne terapije.
Lekcija 2. Nisu događaji ono što uznemirava ljude, već njihov sud o stvarima.
Albert Elis, jedna od najuticajnijih ličnosti moderne psihologije, rekao je da je ova linija vodila razvoj kognitivne bihejvioralne terapije. Epiktet je rekao da je to bila najvažnija moć koju imamo. Nešto se dešava, ali mi odlučujemo da je to nepravedno ili loše ili neuspeh. Neko nešto kaže, ali mi odlučimo da je to uvredljivo ili drsko, ili nepristojno. „Ako neko uspe da te isprovocira“, rekao je Epiktet, „shvati da je tvoj um saučesnik u provokaciji“. Događaji su objektivni. Mišljenje da su zamerljivi je upravo to.
Lekcija 3. Oslobodite se uobraženosti. Nemoguće je naučiti ono za šta neko misli da već zna.
Lekcija 4. Pravi čovek se otkriva u teškim vremenima.
Dakle, kada dođe do nevolje, mislite o sebi kao o rvaču u paru sa čvrstim mladim dolarom. U koju svrhu? Da vas pretvorim u materijal olimpijske klase. O teškoćama možemo razmišljati na mnogo načina, kao o neuspehu, kao o nepravednosti, kao o kraju razgovora. Jasno, ovo nije ment da bude, kažemo, neće da uspem, šta ima smisla pokušavati? Ili možemo birati, možemo se istrenirati da to vidimo na bolji način.
Коментари
Постави коментар