Glavni moduli inteligencije

 Glavni moduli inteligencije po meni su Kinestetska, Ruminirajuća, Resursna, Ekološka, Jezička, Somatosenzorna, Analitička, Kreativna, Visualna, Auditorna i Kulinarska. O ovoj temi sam započeo u opširnom tekstu U suštini: inteligencija >>. Naime, mozak je na makro nivou u funkcionalnom smislu organizovan kroz ,,nodule i mogule”. Moduli su uprošćeno gledano skupovi funkcionalnih jedinica – čvorova. Sagledavajući ljudsku inteligeciju sa psihološke strane, primenjujući isti princip, možemo izdvojiti upečatljive domene, module, podmodule, čvorove, itd. u mikro-pravcu.

Pa prema tome, možemo isti princip ovakve dokazane organizacije funkcionisanja mozga za podelu i izdvajanje primarnih inteligencija (modula) unutar kojih je moguće primeniti neke od principa nodularne analize funkcionalne povezanosti.

Pre nego što navedemo sve primarne module inteligencije, trebalo bi da krenemo s nekim pravilima modulisanja inteligencija:

• ovo je svojevoljna procena procena i treba služiti kao početno mesto jer postoje mnogo više pod-inteligencija koje se mogu uvesti i često, ali ne nužno, asocirali s funcionalnom, ređe anatomskom, povezanošću.
• sve te inteligencije rade zajedno kako bi podsticale i pomagale jedna drugoj, pa se pobrinite da posvetite dovoljno pažnje svakoj,
• merenje svake inteligencije može biti mač sa dve oštrice zbog svoje složenosti i nedovoljno razvijene tehnologije, pa vam savetujem da preskočite deo merenja u potpunosti jer je beskorisno (čak i standardni IQ testovi)…

Glavni moduli inteligencije

Razlog za ovo poslednje je upravo zbog nedostatka istraživanja…ili bolje rečeno, da se ostavi prostora za buduća istraživanja, kojih će definitivno biti.

Na kraju postavljamo pitanje: koji su nam to moduli inteligencije najbitniji i koja bi strategija unapređivanja bila?

Odavno sam od Tonija Buzana prisvojio njegovu podelu na 10 inteligencija i instant mi se zasvidela. Namera mi je i bila da ih iskopiram ovde, ali uz dosadašnje znanje i svega pomenutog, morao sam da nekom svojom meta-analizom promenim neke i uvedem nove, formirajući moj sistem modula inteligencije:

1. Kinestetska

je inteligencija kretanja. Nema koji veći deo mozga ne učestvuje u pokretima tela, što ima smisla jer kao životinje su napravljeni da se krećemo. Prema tome, ovde ubrajam mobilnost sa svim pokretima koje možemo uraditi (iz fitnesa i sporta, sviranja i pisanja…), planiranje pokreta, svesnost držanja tela, mišića i zglobova, a i takođe, mirror neurone koje percipiraju tuđe pokrete i daju priliku da učimo dodatne. Neurotransmiter motivacije dopamin je ujedno i neurotransmiter kretanja, pa eto…

Inteligencija koja kontroliše vaše telo, pomaže vam da zadržite dobro držanje i pomaže vam da se krećete kroz svemir je telesna inteligencija. Što bolje poznajete svoje telo, to imate bolju inervaciju za njega i što više razumete kako ono funkcioniše, inteligentniji ste. Ovo takođe uključuje sav moj razgovor o fitnesu i zdravlju, pa obavezno proverite te kategorije sa ovog sajta.

U fitnesu, predlažem da eksperimentišete sa različitim vežbama, tempom, ponavljanjima, aktivnostima… i to takođe čini veliku uslugu ovoj inteligenciji. Takođe, dobro držanje i fleksibilnost su direktan pokazatelj vaše telesne inteligencije, tako da se nemojte zajebavati. Pored toga, možete potrošiti vreme i energiju na učenje anatomije i medicine u svrhu boljeg razumevanja i većeg potencijala za kreativni razvoj.

2. Ruminirajuća

nas okupira kada ništa ne radimo. O čemu razmišljamo kada se ne trudimo da razmišljamo. Da li sanjarimo, maštamo, razmišljamo o događajima iz prošlosti, u budućnosti, o drugim ljudima, o sebi i svojim potrebama, itd. U ovu inteligenciju stavljam i inicijatora spontanosti ponašanja, tj. onog što značajno utiče na inicijaciju i usmeravanje ponašanja za koje treba malo više truda i motivacije.

Ova modul ti kaže:

,,Spoznaj sebe!”

Ovde se sve vrti oko tebe! Jedino ti razumeš sebe i tvoja sposobnost da inteligentno „razgovaraš sam/a sa sobom“! To je i samoanaliza i pokušaj da shvatiš šta se dešava u vašoj glavi, i što je najvažnije, zašto? Psihologija ili filozofija?

3. Resursna

optimizuje korišćenje i kontrolu mentalnih resursa. Tu mislim na onu najvišu kontrolu ponašanja i kontrolu pažnje. Zovem je i intel. isturenosti, jer odlučuje kada je neki stimulus bitan da odvrati pažnju, a pri tome nam i daje sposobnost da ga ignorišemo. S njom bismo se trebali dogovarati da li nam treba nešto slatko, kafa ili dremka.

U nekoliko sličnih primera ovakvih podela inteligencija na module sam video da uvek ubace inteligenciju koja kontroliše ostale inteligencije. Ona bi bila završna koja čini osobu inteligentnom jer zna da raspolaže svojim inteligencijama. Takođe, zna koje mane i sposobnosti ima, pa na osnovu toga uči od drugih inteligentnih osoba. Prema tome, ja bih resursnu inteligenciju smatrao kao inteligenciju svih inteligencija jer usmerava koji će modul inteligencije da bude tema napretka.

4. Ekološka

nas upravlja u interagovanju sa živim i neživim svetom oko nas (def. ekologije). Pominjem je ovako rano jer ovde ubrajam i socijalnu inteligenciju koja je nama ljudima itekako bitna. Evoluirali smo da budemo socijalna bića i zavisimo jedno od drugih. Najpreči savet roditeljima koji hoće da im dece budu ,,mijelinizovana” je da ih već do 4. godine nauče kako da se druže s drugom decom.

Ekološki modul inteligencije je sposobnost da se povežemo s drugima, ili ako lepše zvuči, to je kada je jedan mozak u stanju da se poveže s drugim mozgovima. Karakteristike ove inteligencije su empatija, govor tela (čitanje), razumevanje ljudskih emocija, rešavanje sukoba, veza, sposobnost povezivanja sa različitim ljudima. Za to treba družiti se, komunicirati i posmatrati druge (ali ne neprijatno i nepristojno).

Šire gledano, živeti u harmoniji i biti povezan sa prirodom; briga o životinjama, biljkama i svemu oko sebe. Ovde mislim i na interakciju sa životinjama; npr. da li možeš da pripitomiš životinju ili bar da je ,,razumeš”. Većina uglavnom stane kod životinja, ali postoji dodatan univerzum sveta viših biljaka, algi, gljiva, bakterija i virusa.

I za sve to dodamo i nežive zakone prirode koje se najviše baziraju u svetu fizike i hemije, bez kojih biologija ne bi ni bila.

5. Jezička

se bavi jezicima. Sve što ima veze s jezikom (slušanje, pričanje, čitanje, pisanje, poezija, proza, mediji) ima veze s ovo inteligencijom. To je sposobnost mozga da radi sa rečima (rečnik) i sposobnost da poveže i koristi te reči u složenim rečenicama i idejama. U suštini, sve je u jezicima koje koristimo za komunikaciju. Koliko reči znate i pravilno koristite odražava koliko je dobro razvijena vaša verbalna inteligencija.

Dakle, uzmemo rečnik i naučimo neke nove reči. Iz iskustva mogu reći da srpski (maternji), engleski i nemački zadovoljavaju potrebe stimulacije za napredak. Naravno, tu ubrajamo i Lako i brzo čitanje >> kao fascinantnu sposobnost koju smo razvili.

6. Somatosenzorna

se bavi percepcijom osećaja iz celog tela. Tu su receptori za dodir, toplotu, pritisak, vibriranje, istezanje kože, bola…

Jedan od najpopularnijih saveta Leonarda da Vinčija je „razvoj čula“. Takođe, njegov sopstveni cilj tokom svog života bio je da širom otvori oči da vidi kao niko pre. Zamislite sada da vam je jedno oko zatvoreno, jedno uvo zatvoreno, jedna nozdrva zapušena…kako biste vi doživljavali svet? To bi bilo pola iskustva. A šta ako je to već istina? Zamislite da možete da vidite kao orao, da mirišete kao pas, da čujete kao muzičar, da imate ukus kao kuvar, da dodirnete kao slep… ta možete!

Ova veština razvijanja čula je laka i verovatno najpotentnija. Svaki put kada dođe do novog senzualnog iskustva (a to je skoro uvek), učinite to sa maksimalnim fokusom. Posle nekoliko meseci, u zavisnosti od vaših čula u ovom trenutku, videćete razliku i videćete svet jasnije.

7. Analitička

nam daje mogućnost da se bavimo abstrakcijom. Da izvlačimo zaključke i pravila, da sumiramo, da upoređujemo, računamo, ređamo, da se bavimo naukom (na papiru i u razgovoru)…

To ubrajam i kada se mozak igra s brojevima. Sve u matematici se može pripisati ovoj inteligenciji. U slučaju da ne znamo za digitron, smišljali bi smo sisteme za lakše računjanje. Pa što da ne? Povremeno se pretvaraj da si izgubio kalkulator. Tako da, ako mrziš matematiku… nemoj. Takođe, dobro je naučiti mnemotehniku za brojeve i vežbajte pamćenje dugih decimalnih brojeva.

8. Kreativna

daje stvaralačke mogućnosti. Zavisi gde i šta pravimo, ali ako je u 3D prostoru, onda nam treba prostorno sagledavanje, dizajniranje, planiranje, mentalno žongliranje objektima, sklapanje po instrukcijama (nameštaj), raspolaganje bojama i materijalom, eksperimentisanje, itd (i vizualna inteligencija dakle). Ovde ubrajam i povezivanje nepovezivog, ,,izbavljivanje iz bule”, inovacije… Očekivano, osnova ovoga je razviti znatiželjnost.

Kada povežete stvari, objekte, ideje, čak i druge inteligencije, na način koji obično nije lako povezati, postajemo kreativni. Kreativna inteligencija nije samo za pekare, to je veoma korisna veština koja postaje veoma popularna u poslednjih nekoliko decenija. Glavni razlog za to je povećana upotreba robotike za težak rad, ali zbog njihove slabosti da budu kreativni, idalje postoji povećana potreba za tom vrstom posla. Dakle, kreativnošću će još dugo dominirati ljudi. I takođe je veoma korisno u svakodnevnom životu.

Da bi poboljšali ovu inteligenciju, jedan način mi pada na pamet…. budi kreativan/na u tome da budeš kreativan/na! Npr. uzmimo dva slučajna objekta (stvari, ideje, aktivnosti, itd.) i spajamo ih po bilo kojim (kreativnim) kriterijumima dok ne budemo uspešni. Posle nekog vremena, možete da unesete još jedan objekat u jednačinu ili više. A može i bez papira, već samo nadovezivanje…budi kreativan/na u tome da budeš kreativan/na!

9. Vizualna

raspolaže svemu što ima veze s vidom. Tu ubrajam najpre sam vid, onda mentalne slike, boje, oblike, objekte, lica, filmove, zamišljanje, prostor i prostorni odnosti unutar prostora, mentalna projekcija…

Mogu ovde ubrajati i kada u svom umu vizualizacijama manipulišmo prostorom i objektima. Ova inteligencija je posebno visoka kod hirurga, baštovana, inženjera, mehaničara, slikara, programera, građevinara, itd. U ovome se praklapa s kreativnim modulom.

10. Auditorna

je slična kao i vizualna, samo malo manje opširno: percepcija visine, jačine, dubine, frekfencije zvuka, eho lokacija, ali i za slušanje razgovora, muzike, zvuka okoline.

11. Kulinarska

daje ukus i miris hrani i stara se o osećaju gladi i sitosti. Čulo mirisaje jedno od najstarijih čula (čulo ukusa) i za njega može da se kaže da ima svoj mali mozgić jer obrada stimulusa kreće već u mirisnim kvržicama. Samo svesno obedovanje i bez prejedanja.

U suštini to su bili moji glavni moduli inteligencije koje svako može preuzeti i modifikovati za sebe.

Sledeće: Neuronauka o inteligenciji ili Dve kognitivne realnosti ili Lako i brzo čitanje >> …