Mit o dva mozga
Često se čuje ubeđenje da je leva hemisfera odgovorna za logičko rezonovanje, brojeve, matematiku, reči, simbole… a desna hemisfera je povezana sa maštom, geštaltom, ritmom, trodimenzionalnošću, sanjarenjem, bojama i tako dalje… Iako ovo izgleda sjajno i lako je razumeti, ovo je mit; mozak ne baš radi tako. Jeste tačno do nekle, ali ovo je samo u nijansama i zanemarljivo. ALI!
Nisam ovo rekao samo da bih demantovao uobičajeno uverenje. Naprotiv, želeo sam da istaknem da iako se ne može reći da je leva hemisfera korteksa samo za linearne stvari, dok je desna korteks solo za maštu, zapravo je zaista korisno i uredno razdvojiti sposobnosti mozga na logičke (apstraktne) i maštovit. Gledajući kao mit ili ne u nekom neurofiziološkom smislu, nije bitno za ovaj tekst.
Dve stvarnosti: logika i mašta
(asocijacija i imaginacija)
Ne tako davno, naišao sam na knjigu Dejvida Batlera pod nazivom „Brzo čitanje desnim mozgom“. U ovoj knjizi o brzom čitanju, on se fokusira na aktiviranje i korišćenje desne hemisfere (maštovite) dok čita i povećava sposobnost razumevanja teksta nekoliko puta brže od uobičajenog. Ova ideja je više nego samo za čitanje! Ako razmislite o tome, možete koristiti obe veštine (ili ako volite oba mozga) da razumete i sagledate svet!
Moja tastatura ima brojke i slova koja su apstraktna, ali da bih napravio rečenicu koja ima smisla, moram da spojim dugmad u grupu (značajne reči, geštalt), da ih povežem sa razmacima (sintaksa, logika) i stavim interpunkciju (bolje razumevanje, ritam i stil)…
Hajde da pričamo o drugom primeru; zamislite ako slušate (ili čitate) predavanje o neuroanatomiji, a govor (tekst) ide ovako:
„Moždano stablo se može podeliti na tri regiona: medula, rostralna i kontinuirana sa kičmenom moždinom; most, rostralan prema meduli; i srednji mozak, rostralan do ponsa i kontinuiran sa diencefalonom.” – “Essential Neuroscience,” od Allan Siegel i Hreday N. Sapru
Formatirao sam reči u: zamislivo (podebljano) i apstraktno (kurziv i podvučeno):
„Moždano stablo se može podeliti na tri regiona: medula, rostralna i kontinuirana sa kičmenom moždinom; most, rostralan prema meduli; i srednji mozak, rostralan do ponsa i kontinuiran sa diencefalonom.”
Dakle, povezujete slike sa logikom i dobijate potpuno razumevanje koncepta sa maksimalnim fokusom:
Dakle, način na koji obrađujem ovaj pasus je: I) postoje tri dela moždanog stabla i zamišljam strukturu nalik moždanom stablu (na primer napravljenu od gline) i podelim je na tri dela; II) prvi deo se nastavlja na kičmenu moždinu III) rostralno, tako da zamišljam medulu na vrhu kičmene moždine; IV) drugi deo dolazi na predhodnom delu V) rostralno, pa spajam medulu sa ponsom na vrhu, u glavi; i ja isto radim sa VI) srednjim mozgom…
Ne mora samo kod čitanja koristiti ove sposobnosti. Može ovo biti jako zanimljivo u razgovorima. Dobro je što se dobro pamte ove slike, pa kada se vizualizuje ono što je sagovornik rekao, može se zapamtiti i nakon nekog dugog vremena: ,,EPA NISI TO REKAO/REKLA!”
U suprotnom pravcu ide pisanje ili verbalizovanje slika, događaja ili mentalnih filmova. Kako zna neki put biti teško ispričati nekom san od pre desetak minuta. Držati govor iz glave obično uključi dosta vizualnih kukica i ovoga o čemu pričam pa je lepo i vežbati ovo umeće govor u tekst i onda tekst u govor. Mada ovo svi znamo, ali ne praktikujemo. Zato praktikujmo! ✊😉
Zaključak
Ljudska dualnost je oduvek postojala: dobro protiv lošeg, borba ili bekstvo, život ili smrt, uzbudljivo ili dosadno… možda zbog dualnosti mozga između apstraktnog sveta logike, brojeva, reči… i maštovitijih reči boja, sanjarenja, ritam, više dimenzija…
Razumevanje ove prirode mozga može vam pomoći da razvijete neke impresivne veštine poput boljeg fokusa, pažljivog slušanja, bržeg čitanja, boljeg prisećanja sećanja, pa čak i da povećate svoju fleksibilnost i kreativnost zbog stalnog menjanja svetova!
Konačno, moram da završim ovaj članak sa savetom Leonarda da Vinčija:
Učite umetnost nauke i nauku umetnosti!
Коментари
Постави коментар