Ono što mi se ugraviralo je da pre nego što krenem da ulažem novac, vreme i energiju (trejd), odredim sebi ‘stop loss’ (tehnički izraz). U prevodu, pre nego što krenem, odredim sebi koliko maksimalno mogu da izgubim. Tek onda pogledam šta mogu da dobijem i koje su šanse za to. To znači da ako nisam u pravu i krenem da gubim, osiguran sam da se ta pogrešna odluka ne pretvori u skup izdatak i čak poništi sav prethodan trud. Jedno pogrešno teoretski može lako da uništi neograničeni broj tačnih.
Uzmi ili ostavi?
Uz sve ovo se još i nadoliva “oportunity cost“. Ako nemam ograničeni ‘stoploss‘ (ili bar čvrsto pravilo koje ga definiše) i ako krenem da gubim, morao bih da čekam da mi se sreća preokrene. Dok čekam, ja sam mogao prihvatim te gubitke i posvetim drugim projektima.
Kad smo već kod trejdinga na forexu; većina trejdera nemaju tzv. ‘edge’ da bi bili profitabilni, pa pribegavaju kockarskom mentalitetu: ,,neću da stavim stoploss, jer u nekom trenutku može da mi se okrene sreća i nadoknadim sve“.
Sve se ovo dešava jer je emotivno teško prihvatiti gubitke, pređe na ,,kockanje” i povećano rizik za malo profita (npr. martingejl ili grid sistem) i kad-tad spiskaju sve pare. Ovako završe 70% trejdera nakon godinu dana!
Upoznao sam jednog slovenca koji je vežbao da trejduje na demo-računu, zaradio dosta, ali čim je krenuo sa svojim parama, nije mogao da trpi gubitke – izgubio više od 10.000 €. Naravno, to ga nije zaustavilo da traži druge sisteme…
MOJE preventivno rešenje za ove katastrofe: ,,Prvo nauči da gubiš (emotivna strana), pa tek onda kako da ne gubiš (racionalna strana). Tek kada ti je ovo postane prirodno, onda pokušaj da profitiraš.”.- Radna verzija xexe.
A šta smo rekli, me pratiš li na instagramu? @nagija_mauke
Ja dok čekam da mi se sreća preokrene i gubici pretvore u profit, druge potencijalno profitabilne situacije me čekaju.
Situacije
Najjednostavniji primer su ti razgovori gde nema koristi nastavka raspravke. To je ono kada nakon laganog razgovora, napred-nazad komentara, gde svako učestvuje podjednako i ležernim tonom. Sve lepo dok jedan ne krene da pokazuje toksične emocije i da ubrizgava emocije i kreće s raspravkama. Jedno je kada konstruktivno pokazujemo jedan drugome nove argumente, ali drugo je sasvim kada neko sadržava svoje stavove bez obzira koliko iracionalno zvučali. U ovakvim slučajevima je sagovornik verovatno uložio dosta ega u tu temu pa mu ili joj je teško da se odvoji od nje i zato razgovor doseže plato i trenutak bez povratka kada svakog može da zaboli. U takvim slučajevi je pratkično postaviti par verbalnih zamki da bi se ispitala reakcija. I ako situacija postaje toksična ,,pokupim se i odem”. Ne postoji više razloga da ostane u tom vajbu.
Ne raspravljaj se
Baš skorašnji primer mi je bio kada sam izbacio link za članak Kako da smršam bez dijete i fizičkih aktivnosti u reddit grupi r/serbia evo ga link🔗. Dobijao sam dobre komentari na svoju uspešnu priču i poprilično dobio. Naravno, dobijao sam i komentare gde se ljudi bez očiglednog čitanja teksta pretpostavljali šta sam ja pisao, udarale nepovezane komentare i pravili da znaju bolje od mene. Krenuo sam malo da odgovaram na ta pitanja. Ubrzo sam shvatio da se ne isplati jer je ceo taj post dobio oko .07€ na reklamama. Prema tome, umesto da komentarišem, ja sam mogao da nastavim s kucanjem sledećih artikala. Ima i ona lepa izjava na negleskom: “don’t teach pigs how to fly“. Što bi kod nas bilo ,,ne kalemi grožđe na vrbu”. U suštini ta situacija.
To je najlakše objašnjiva situacija, a postoje i one kada treba dosta razmišljanja. To su naravno veze, brakovi, investicije, boravište, karijera. Tu nema lakih odgovora, ali ima jasnih rizika. Srazmerno tome treba odlučivati.
wtf