Procena ozbiljnosti depresije

Znamo da je depresija višedimenzionalna mentalna bolest, što znači da je i odgovarajuća procena teška, ali presudna. Do sada je čest pristup da se koristi dobro uspostavljena skala u vidu upitnika rejtinga za depresiju. Pacijenti bi ispunili upitnik napravljen za samoprocenu ili bi dobro obučeni ,,anketari” sproveli testiranje.

Svaka skala uključuje određeni broj pitanja o težini svakog simptoma koji se posmatra. Odgovori su kvantifikovani, počev od ocene 0 (odsustvo simptoma) i povećavajući vrednost u skladu sa težinom (obično do 4). Na kraju sabiranjem svih ocena, suma nam daje konačnu procenu ozbiljnosti depresije pacijenta. Svaka skala ima empirijski definisane opsege grupa ozbiljnosti (npr. manje, srednje i ozbiljno depresivne).

 

Dosta primenjivane skale su Hamilton-ova skala za depresiju (HDRS – Hamilton’s depression rating scale) i Montgomeri-Asberg skala depresije (MADRS – Montgomery-Åsberg depression rating scale). Postoje još podosta sklala koje su se vremenom razvijale,  od kojih su se neke i pokazale da mogu pacijentima služiti i za samoprocenu bez prisustva stručnog medicinskog osoblja. Jedna od čestih je Beck-jev inventar depresije (BDI – Beck depression inventory).

Na sajtu američkog psihološkog udruženja su nabrojali dovoljan broj ovih skala: https://www.apa.org/depression-guideline/assessment

Procene koje obavlja stručno medicinsko osoblje

Uvedena 1950-ih i objavljena 1960. godine, Hamilton-ova skala depresije (HDRS) je upitnik koji je prvobitno ubrajao 23 pitanja (Hamilton, 1960). Ova skala je uglavnom dizajnirana da oceni ozbiljnost simptoma ili poboljšanje lečenja. Zbog zajedničke kritike (Bagby et.al., 2004), praktičari su smanjili broj intervjuisanih pitanja u skladu s njihovim potrebama. Stoga, danas možemo videti nekoliko različitih verzija koje se koriste, poput verzije od 21 stavke, 17-stavki ili čak samo 6-stavki. Pitanja HDRS-a su dizajnirana da procene ozbiljnost depresivnog raspoloženja, osećanja krivice, misli o samopovređivanju, nesanici, anksioznosti, somatskim simptomima i tako dalje (vidi tabelu 1). Iako bi mogla izgledati kao zastarela, HDRS je idalje jedna od prvih i najčešće korišćenih skala koje proceni kliničar.

Većina skala rejtinga ima za cilj da istakne dijagnostičke karakteristike umesto da se fokusiraju na promene delovanjem terapije. Montgomeri-Asberger (MADRS) je sledeća skala od 10 stavki koja se fokusira na osetljivost i efikasnost lečenja (Montgomeri & Asberg, 1979). Bavi se promenama u osnovnim simptomima raspoloženja kao što su tuga, napetost, apetit, letargija, nemogućnost osećanja, pesimističnih i misli o samopovređivanju, ali i spavanju (vidi tabelu 1). Ova skala je objavljena 1979. godine i smatra se pouzdanijom i doslednijom od HDR-a (Carmodi, 2006).

Pacijentove samoprocene

Beck-ov inventar depresije, razvijen 1961. godine od Beck A. T.,  (BDI – Beck depression inventory), prvobitno je osmišljen kao još jedna skala koju bi sprovodio obučeni ispitivač (Beck, Et.al., 1961). Kasnije se pokazalo da je podjednako pouzdan čak i kada se samoprimenjuje, što obično traje manje od 10 minuta. Prednost ove skale je da se zasniva na bihejvioralnim manifestacijama simptoma depresije, nezavisno od bilo koje prethodne teorije. BDI gleda 21 simptom poput raspoloženja, pesimizma, čestog osećaja krivice, samo-mržnje, plačljivosti, razdražljivosti, socijalnog povlačenja, i tako dalje (vidi tabelu 1) (Beck et.al., 1988).

Tabela 1. Kratak pregled 3 često primenjivanih skala procene ozbiljnosti depresije

Kombinovana analiza skala depresije

Ipak, pokazalo se da korišćenje većine tradicionalnih skala za ocenjivanje ozbiljnosti depresije, nezavisno od ostalih, ne daje dovoljno informacija za kompletnu sliku velikog depresivnog poremećaja, tj. ozbiljnosti depresije. Najočiglednije, isključivo sabiranje ocena individualnih skala dosta pojednostavljuje kliničku sliku i daje podjednak značaj svim pitanjima, iako ima očiglednih primera različitih prioriteta (npr. misli samopovređivanja nasuprot pesimizmu). Takođe, različite skale mogu da mere iste simptome različito, pa mogu dati različitu kliničku ozbiljnost (Fried, 2017).

Pored toga, različiti tretmani proizvode različite ishode. Izabrani doktor može smatrati da se mentalno zdravlje pacijenta poboljšava, zasnovano na ukupnoj sumi bodova skala depresije, dok je u stvarnosti lečenje efikasno samo za neke male i bezazlene simptome, a oni ključni simptomi se zanemaruju, pa stanje ostaje nepromenjeno ili se čak pogoršava. Nepotrebno je reći da ovo iziskuje preciznije metode procene i bolje praćenje napretka. Čak je i sam Hamilton rekao da se njegova skala treba koristiti samo za praćenje, a ne i dijagnozu.

Iz tog razloga se istražuju novi načini kvantifikovanja, interpretiranja simptoma i procena ozbiljnosti depresije uvođenjem novih skala. Nama najkorisniji su početne procene pacijenata i njihov odgovor na primenjene tretmane. Načini analize su brojni, a najpraktičnije je izdvojiti manje skale već prikupljenih podataka iz standardnih skala. Kao na primer, kroz literaturu, originalni HDRS od 23 pitanja je najčešće svedena na podskalu od 21, 17, ili samo 6 istaknutih pitanja.

Drugi i precizniji pristup za ispunjavanje naših ciljeva je faktorski analizirati kako depresivni pacijenti odgovoraju na zadata pitanja. Za ovaj pristup pretpostavljamo da postoje neki latentni, skriveni faktori, neviđeni golim okom, koji se mogu izvući iz ovih odgovora i iz njih naknadno, na odgovarajući način kombinacijom pitanja, rekonstruisati nove i opisnije podskale. Razumno, za to je potrebana velika datoteka podataka, što je već prikupljeno od prethodno depresivnih pacijenata. Srećom, to je postignuto i ima više nego dovoljno radova koja se bave ovim pitanjima i kreiranjem boljih ankete. Ovaj pristup takođe može da obuhvati različite skale, pa samim tim i na superiorniji način izdvaja najvažnije latentne komponente depresije (Fried, 2017; Uher, 2007).

Uher R. je s kolegama uradio dragoceni posao grupisanja simptoma koja se navode u 3 spomenute skale za procenjivanje – HDR, MADRS i BDI. Skup podataka se sastojao od 660 odraslih klinički depresivnih pacijenata. Njihova faktorska analiza je sastavila i potvrdila 3 nove podskale koje opisno nose naziv po grupama simptoma; i to ,,posmatrano raspoloženje”, ,,kognitivna” i “neurovegetativna” skala. Pored regrupisanja srodnih simptoma i smanjenje problema visoke dimenzionalnosti, dali su nam težine, ili uticaje, za svako pitanje koje nam govori o važnosti tog pitanja u novostvorenoj podskali. Na ovaj način oni su rešili problem važnosti između procenjenih simptoma. Za više detalja pogledati Uher et al. 2007 i tabelu 2.

Tabela 2. Tri nove skale dobijene iz rada Uher i kolega iz 2008; posmatrano raspoloženje, kognitivna i neurovegetativna. H – Hamiltonova, MÅ – Montogmeri Åsberger, B – Beck inventory. U trećoj koloni (load) su dati i značaji tih simptoma u toj skali.

Postoje mnogo različitih načina za upotrebu ovih novih skala. Verovatno najjednostavnije je pomnožiti ocenu pitanja s njegovom težinom i da ih zbijemo u konačan rezultat (tj. suma množina ocena i težina). Naravno, može se dalje ukomplikovati i dodavati koraci zarad više zadovoljavajuće ishode, (kao npr. standardisanje radi upoređivanje skala međusobno), ali zbog jednostavnost, opisana suma množina ocena i težina nam sasvim odgovara (DiStefano et.al., 2009).

<< Prepoznavanje i dijagnoza depresije 🧠 Sadržaj 🧠 Zastupljenost depresije u Srbiji i svetu >>

 Reference

– Beck, A. T., Steer, R. A., & Carbin, M. G. (1988). Psychometric properties of the Beck Depression Inventory: Twenty-five years of evaluation. Clinical Psychology Review, 8(1), 77–100. doi:10.1016/0272-7358(88)90050-5

– Beck, A. T., Ward, C. H., Mendelson, M., Mock, J., & Erbaugh, J. (1961). An inventory for measuring depression. Archives of General Psychiatry, 4, 561–571. https://doi.org/10.1001/archpsyc.1961.01710120031004

– Bagby, R. M., Ryder, A. G., Schuller, D. R., & Marshall, M. B. (2004). The Hamilton Depression Rating Scale: Has the Gold Standard Become a Lead Weight? American Journal of Psychiatry, 161(12), 2163–2177. doi:10.1176/appi.ajp.161.12.2163

– Carmody TJ, Rush AJ, Bernstein I, Warden D, Brannan S, Burnham D, Woo A, Trivedi MH. The Montgomery Asberg and the Hamilton ratings of depression: a comparison of measures. Eur Neuropsychopharmacol. 2006 Dec;16(8):601-11. doi: 10.1016/j.euroneuro.2006.04.008. Epub 2006 Jun 12. PMID: 16769204; PMCID: PMC2151980.

– DiStefano, C., Zhu, M., & Mindrila, D. (2009). Understanding and using factor scores: Considerations for the applied researcher. Practical Assessment, Research, and Evaluation, 14(1), 20.

– Fried E. I. (2017). The 52 symptoms of major depression: Lack of content overlap among seven common depression scales. Journal of affective disorders, 208, 191–197. https://doi.org/10.1016/j.jad.2016.10.019

– Hamilton M. A rating scale for depression. J Neurol Neurosurg Psychiatry 1960; 23:56–62

– Montgomery, S. A., & Asberg, M. (1979). A new depression scale designed to be sensitive to change. The British Journal of Psychiatry, 134(4), 382–389. doi:10.1192/bjp.134.4.382

– Uher, R., Farmer, A., Maier, W., Rietschel, M., Hauser, J., Marusic, A., Aitchison, K. J. (2007). Measuring depression: comparison and integration of three scales in the GENDEP study. Psychological Medicine, 38(02). doi:10.1017/s0033291707001730