Jedan u sto

Pravilo 1: Traži osobu koja je ,,jedna u sto” po stručnosti vrednu pažljivog po/slušanja, pri čemu ignorišeš savete preostalih 99

Pravilo zvuči malo kontraintuitivno zbog naše socijalne prirode. Isuviše smo socijalne prirode pa nam je prijatnije i lakše da slušamo savete grupe ljudi (,,kud svi turci, tu i mali Mujo“). Ono što je intuitivno ne mora da znači da je i pametno.

Svačije mišljenje?

Uzmimo jedan misaoni eksperiment gde nas interesuje neka tema gde recimo imamo neki problem, ali nemamo nikakvog iskustva. Ako pitamo nasumično ljude za savet, u početku će delovati kao da se mišljenja dosta razlikuju. Nakon malo dužeg broja ispitanika, ta mišljenja će se stopiti u generalno slična s malo individualne specifičnosti i odudarajućih pojedinaca.

Ako dobijeni generalni savet ne reši problem, moramo dodati pitanje mere iskustva i stručnosti. Ovim s jedne stranje sužavamo broj ispitanika, tj. savetodavaca, ali povećavamo distancu našeg i njihovog znanja i stvaramo sebi problem – kom stručnjaku verovati? Možda je ovo najteži problem; šta ako se svima koji nam deluju kao stručnjaci razlikuju mišljanja?

Kako znati da je jedan u sto?

Nema baš mnogo jednostavnih odgovora, ali ima dosta indikacija. Ove indikatore treba prepoznati, razumeti, savladati i primenjivati kada je to potrebno. Ali dovoljno je za početak postaviti par dobrih pitanja:

Koliko mu/joj je vremena, edukacije, vežbanja i sreće bilo potrebno da dođe do tog statusa? Koliko je prepoznat/a od strane kolega i koleginica? Od koga je učio/la? Da li je strastven u vezi svog posla? Koja je motivacija? Da li živi da daje savete da bi bio u centru pažnje, ili iskreno puno zna?

Čak i ličnija:

Po kojim principima živi? Ima li neka glupa pravila ili verovanja? Da li i on/a traži 1u100? Kakvu filozofiju ima? Kako stoji s ostalim aspektima života…

Što više to bolje… Ali bitno je i znati naše sopstvene pristrasnosti, da ne bismo pravili greške kao npr: ,,E, pa ovaj kaže da radi taj posao 20 godina, što znači da zna bolje od ovog što samo 5 godina”. Pah… možda je ova drugi 4x bolje radio?

Jednostavno: umeće prepoznavanja stručnjaka.

Niko se nije naučen rodio

Kolike su šanse da neko ko je pročitao članak u nekom časopisu bolje zna da prepisuje terapije od lekara? Ne pitaš valjda radnika koji živi od meseca do meseca (što je većina zapravo) za finansijski savet investiranja (,,ščuo za bitkojn?”)? Razvedenu ili samu za bračni savet? Nesrećnu osobu za sreću?

Svi imamo problem da ne znamo šta ne znamo. Čak i kada jednom prođemo kroz neki stručni materijal (video, knjigu), garantovano je da smo dobar deo pogrešno razumeli i ubrzo zaboravili – a opet donosimo odluke kao da smo stručni i znamo šta radimo. Dobar podsetinik je imati gomilu knjiga na polici. Samo jedna stručna knjiga od 500 strana je meni lično dovoljna za to.

Zašto potenciram knjiga? Pisanje je teško (khm..) jer svaka rečenica treba biti precizna. Svaka knjiga je preko 200 strana. Plus ako je puna instrukcija… Takođe, autor nije pisao tu knjigu iz glave, već je morao da pročita još dosta knjiga koje su pisali pre njega, morao je da izuči zanat, sažme sve to i pretoči u tekst. To je ogroman trud, ne samo jednog već i mnogo autora i godina iskustava prethodnih generacija autora i praktičara.

To može dovesti da jedna dobra knjiga, jedan dobar klip ili jedan pametan govor bude dovoljan za preusmeravanje ka ispunjenju željenog cilja.

Mišljenja k^o mišljenja… ali život nije samo filozofiranje. Ipak se cilja nekom uspehu i postojanju. Pa stoji glavno pitanje: na koga se kockaš sa svojim zdravljem, novcem, vremenom, energijom i srećom?

Zašto baš jedan u sto?

I profesionalci pogreše pa unište tržište. Gomila lekara, a opet se pročuje i zna koji su najbolji, pa se svi guraju da dođu na red kod njih. Kada tražiš lekara specijalistu, u čitavom gradu imaš svega par komada (ili čak pokrajini) pa čekaš i po par meseci za tih 15-60 minuta. Prođe te boljka dok dođeš na red… heh

Naravno, svima je ovo relativno jasno, ali pogubimo se u onom trenutku kada se mišljenja suprotstavljaju između: onih koje ,,pričaju jednostavno pa deluju kao da su” – stručni, ,,koje su drugi nahvalili da su” –  stručni, ,,oni koji hoće da nam uvale neki proizvod” – stručni ili ,,oni koji hoće da ti objasne ceo proces pa ti odaberi” – stručni (hah morao sam sebe da ubacim).

Pored uštede silnog truda, drugi razlog zašto tražiti 1%, a i konačno pravilo:

Pravila 2: Ciljaj da naučiš najviše 10% od njega/nje

Jer je najpraktičnije, efikasnije i realnije. A ne može ni svo znanje da se prenese i nemamo svi isti pristup i uslove. Prema tome, niko ne kopira mentora, već uči i dodaje po nešto svoje.

Neki ljudi imaju talenat, pamet, uslova ali i pristup ,,jedan u sto+” mentorima koji su dostupni samo šačici ljudi. Messi je učio od Ronaldinja, Warren Buffett od Banjamin Grahm-a, Jung provodio vremena s Frojdom…

Sledeći primeri iz najbolje nam omogućuju integraciju naša 2 pravila.

Hoćemo da naučimo bolje da igramo košarku ili fudbal? Umesto da nas uči neko iz našeg kvarta koji s vremena na vreme igra po koju utakmicu, bolje da upalimo youtube i TV i gledamo poteze Kobi Brajanta, Majkl Džordana, Džejms Lebrona… za košarku, a fudbal Ronaldinja, Mesija, Kristijana Ronalda, Neimara…

Neko bi pomislio da su ovo ne jedan u sto, već jedan u milion. Pa da, ali nemamo direktan pristup njima i njihovim mislima, mikropokretima, instrukcijama, već indirektno preko medijuma posmatranjem kako igraju, kako ih drugi analiziraju, a nekad i kad oni nešto progorove. Pa su nama kao jedan u sto.

Dakle čista matematika. Od 1% naučimo 10% i onda će ljudi iz kvarta učiti od nas. #Prosto

Zadatak: rangiraj aspekte svog život na skalama od 1 do 10 (zdravlje, ljubav, finansije, karijera, ispunjenost..) i sve skale svedi na prosek i tako dobijaš meru svoje sreće. Šta ćeš s tim dalje?

Moji uzori

Red bi bilo da navedem svoje uzore i autore koji su meni znatno poboljšali bitne aspekte života i njihove youtube kanale ili sajtove ako ih imaju:

– Zdravlje: Mike Mutzel, Andrew Huberman

– Fitnes: Eric Wong, Rusty Moore

– Ljubaf: Rollo Tomassi

– Finansije: Tai Lopez, Robert Kiosaky, Warren Buffett, Walter Peters (forex), Charlie Munger

– Filozofija: Tai Lopez

– Psihologija: Jordan B Peterson, Karl Jung,

– Nauka: Robert Sapolsky, Richard Dawkins, Daniel Kahneman i Nassim Nicholas Taleb

– Medicina: Mobeen Syed, Ninja Nerd

– Kompijuteri: MentalOutlaw, Mutahar@SOG…

– Scratching: Qbert, Chris Karns, Raid

Radi se o mentalitetu

Kao što vidimo, ne radi se o apsolutnom traženju sto mentora, sto ljudi, sto kurseva, sto knjiga, youtube kanala i onda odabir jednog. Radi se samo se o usmerenosti, promeni filozofiji i mentalitetu, a možda nekima ljudima i razbijanje tvrdoglavosti.

Prema tome, možda je bolje umeće za razviti kako naći jednog u sto i od njega/nje učiti, nego ići istim mučnim putem koji su oni išli ili čak gubiti vremena na površna svakodnevna mišljenja. ,,Najbolji umetnici kradu.”

Sreća pa živimo u najbolje vreme za realizaciju ova 2 pravila – internet! Toliko informacija, kurseva, youtuba i knjiga… prosto vreme elitizma i privilegija. Primetio sam i da je Youtube algoritam dosta omogućio primenu ,,jedan od sto [a i mnogo više]”, pravila. Toliko je lako naći besplatne kurseve, sumirane knjige, dokumentarce, itd., na željenu temu da je lakše nego ikad u istoriji biti razvijena osoba.

Odlična stvar youtube-a je veliki izbor, što njegov algoritam filtrira na osnovu odluka mase ljudi da gledaju taj materijal, što znači da dobijamo u ponuđeno i kurseve razumljivije i kvalitetnije (=više para Guglu). To je odlično za dobar početak i čak dosezanje određenog nivoa.

Ne mora se stati na samo jednom mentoru. Nije na odmet imati i tim mentora pa od svakog 10%; Messi je ipak bio u Barseloni. Najpametniji ljudi se okupljaju na univerzitetima pa svakog trenutka imaju na raspolaganju one koje znaju nešto više i bolje.

Možda malo preterivanje, ali šta ako ti je i ljubavni partner jedan u sto u nekoj oblasti? Ili u tvojoj struci npr. Dva naučnika u braku ima veći potencijal za nekim destignućem i jakom karijerom, nego da su oboje iz dve različite profesije. A onda onda još i ta dva naučnika imaju decu koje takođe…

99 kao lekcija

Očigledno da nije baš sve za ignorisanje što kažu ovih 99, jer od svakog može po nešto da se nauči. Odakle ćeš i znati da je neko ekspert ako nisi čuo šta kažu amateri? Testiraš i suziš, pa poslušaš najboljeg. Vremenom sam naučio i da gledam šta drugi rade, nalazim obrasce i upoređujem s onim što najbolji kažu. Najbolji je trenutak kada znaš gde drugi greše, pa na kraju i kakvu si katastrofu mogao da doživiš.

Naravno, vremenski je ograničeno traženje i slušanje svih 99 mišljenja. Ali ako imaš dobru metodu za nalaženje onih najboljih, onda je ceo proces mnogo efikasniji. Gledajmo na ovo kao na umeće prepoznavanja stručnjaka.

Smetnji 99

Ali bez zavaravanja. Možemo provoditi vremena s nekima čije savete ignorišemo u većini, ali što više vremena smo s njima poprimamo njihove navike i učimo po osmozi. Treba biti i izbirljiv.

Polica može biti puna knjiga, ali možda nema ni jedne vredne, tj. jedne u sto. Pa izbaci neke knjige s glavne police. Baš kao i u knjižari. Hiljade knjiga, svi beste selleri, ali koliko je vredno kupovine? Eto, treba i znati šta to podrazumeva ‘Best-seller’. Uglavnom nisu najbolje prodavane jer su najboljeg kvaliteta.

Na kraju krajeva, život je multi-dimenzionalan, pa za svaku oblast treba drugačiji best seller.

Prijatelji su druga situacija. S njima provodimo vreme ne zbog neke koristi, već zbog prijateljstva. Možemo pričati o raznim temama, ali pošto smo socijalna bića, 80% vremena o <<meni, tebi i drugima>>. Kažu da je 60-70% tračarenja i istinito pa možda i nema toliko toga lošeg u tračarenju. Moramo ipak biti obazrivi od loših događaja/ljudi pa je dobro imati prijatelja koji će nas upozoriti.

Ali u društu su nekada neki stalno toksični. Ima i onih koji su prijatelji samo kada im zatreba nešto ili u pauzi između romantičnih veza. Teško i iskreno pitanje je da li nam trebaju? Da li je to iskorišćavanje, toksičnost i učenje po osmozi vredno?

S druge strane, ima i dobrih ljudi koji nam sprečavaju napredak tako što nas ,,uljuljkavaju”. Govore nam šta želimo da čujemo pa mislimo da nemamo problem i ne moramo da se menjamo. A i ,,motivisanje” lepim rečima da ,,biće sve u redu” čime stvorimo iluziju da će i biti sve u redu, pa ne bude sve u redu izaziva veću nespremnost pa i veći neuspeh i pad. Ta dobrota, koliko god bila ispravna i poželja nekada, često zna i da škodi. Isto je sa članovima familije.

Kad budeš jedan od sto

Na kraju kada znaš šta čini jednog u sto, onda i ti lako možeš svoj život dogurati u top 1% gde se krije pravo zadovoljstvo. Podrazumeva se da se ne mora biti u svemu 1 u 100. Ne moram znati sve o kompijuterima da bih ih koristio optimalno.

Kao što zadah, rangiraj svoj život i uloži više tamo gde treba najviše poraditi. Kao što kaže ona uzrečica: ,,bez para nema zdravlja”, i nastavimo, ,,a nema ni para bez zdravlja, a bez para i zdravlja nema ni ljubavi, a nema ni sreće”. Mudross