Višecifreni brojevi nisu reči

Na osnovu svega rečenog u pozamašnom, ali ključnom, tekstu Rečna percepcija, odmah bih utemeljio da: ako vežba ne uključuje reči, onda nije ni bitna za čitanje. Videli smo da je put čitanja od upijanja reči do prepoznavanja usko specijalizovan i da sve ostale vežbe mozak neće znati da poveže s čitanjem. Tako da sve vežbe što ne uključuju grupe znakova koje čine smislene reči nemaju potrebe da se praktikuju kao vežbe čitanja. Jednostavno tako.

Brojno uslikavanje

Ovde naravno mislim na vežbe s brojevima koje su dosta popularne. Jedna bi bila ,,slikanje” kratkoprikazanih nekoliko-cifrenih brojeva i zatim prepisivanje sa te uslikane mentalne slike na papir. Otprilike: na kratko otkrij 7-cifreni broj, ,,uslikaj ga”, prekrij ga papirom i onda ga pročitaj sa mentalnog ekrana i zapiši (figura 1). Neki se još sete da ,,zbune” mozak pa kažu da se piše i levom i desnom rukom. Ovu vežbu sam prvi put našao u knjizi Tonija Buzana ,,Brzo čitanje” i naravno brzo savladao. Takođe, tu je i još jedna vežba s traženje grupe…ufff…opet brojeva, koju doduše sam samo tu video.

Figura 1. Vežba s prekrivanjem višecifrenih brojeva. Nekom papirom prekriti (5,6,..7…cifreni)broj. Zatim brzo otkriti i slikati broj, pa preklopiti opet papirom. Na tačkicama s leve ili desne strane upisati zapamćeni broj dok je prekriven.

Šultove tabele

Sledeća vežba koja se sreće u dosta kurseva je i Šultove tabele (figura 2). E, ovo je jedna od glavnih vežbi za ,,proširenje centralnog vida/percepcije‟ (negde su i mudri pa ne kažu da je za to; ali idalje ih praktikuju dosta). Šultove table su tabele ispunjene nasumično raspoređenim brojevima u kvadratićima. Postupak vežbe uključuje da se defokusirano gleda u sredinu i da se ,,mozgu zada” da traži brojeve bez pomeranja pogleda – dakle perifernim vidom.

Figura 2. Umanjena Schulte/Šultova 5×5 tabla s nasumičnim brojevina od 1 do 25. Student bi defokusiranim pogledom gledao u 1 i perifernim vidom tragao za npr. 2, pa 3… do 25, uz to da nikako ne pomera pogled sa 1.

Ove su da kažem dve od najpopularnijih vežbi s brojevima. Viđao sam i u par knjiga i kurseva da su neki napravili malo drugačije verzije ovih vežbi… ali principi su isti. Negde su čak razbacali brojeve po papiru, a onda ih zamenili slovima. Iako je baš kreativno i originalno, pošto nam pojedinačna slova ne daju reči, džabaa…

Kao što rekoh, prepoznavanje reči i uklapanje u kontekst pri čitanju je mnogo kompleksnije od nizanja brojeva jedno za drugim. Iako brojevi deluju slično kao slova, ipak pri čitanju, ne dele iste puteve s rečima. Sa Šultovim tablama kao proširujemo periferni vid… ali da mozak traži brojeve po predodređenom nizu. A ne za ono što mi hoćemo: da iz slike niske rezulucije uklopi šablone naučenih reči.

Jednom naiđoh da ,,prepoznavanje 7-cifrenog broja za kratko vreme je kao čitanje 7 reči istovremeno”. Đavola. Ne verujem da bi se smatralo za reči ni ako bi se nekako grupisani brojevi povezali u značenje. Npr. 18000, 1941, 69, 1387, 37 i 7.5 (7 ipo)… Niz nasumično povezanih brojeva ne vodi u rečnu kutije te je nebitna tema čitanja.