Gledajući brze čitače, vidimo svoje čitalačke potencijale. Nažalost, programi brzog čitanje mi sve više deluju kao: ,,koga ubode, a ako te ne ubode, onda ,,nisi dovoljno/dobro vežbao/la. Ili ono što se ne kaže da nemaš toliko prediskustvo u čitanju. Ja koji sam umirao nakon jedne stranice čitanja lektire i koji sam jedva našao ne-naučnu knjigu u kući 😅, sigurno neću biti brži od devojčice koja je donela Hari Potera na trening, a još je u osnovnoj školi.

Nakon što sam se potrudio da pretrčim dosta treninga, kurseva i knjiga, mogu reći da se uglavnom svode na ,,leti kroz tekst. Negde se potrude da ubace i neke dodatne vežbe; ali bez mnogo inovativnosti, česti kopiraju jedni drugih. Pomisli čovek da pored tolikih sposobnosti brzog čitanja mogu olako da ,,prolistaju celu stručnu i nestručnu literaturu i da naprave kvalitetnije kurseve. I posle što ih nauka ne shvata ozbiljno? Možda jer prave double-dipping (gledaju onog kog ubode, a ostale iskuče iz istraživanja)… xexe

Međutim, prednost prvo izučavanja brzog i ,,sporogčitanja, je što na kraju znamo koje su nam limitiranosti i gde se nalaze potencijali. Time znamo gde da trošime energiju da ,,svakog ubode‟. Ili nastavimo zatupljujuće vežbanje jednog istog.

Vežbanje lakog i brzog čitanja

Da bismo olakšali čitanje, ne možemo ići samo pop-psihološkim putem da se poguravamo. Pogotovu se ne treba umišljavati kako smo neograničenog kapaciteta. Ja imam teoriju da ako teramo filozofiju da smo neograničenog potencijala, sebe dosta ograničavamo jer postajemo skloni da oslonce nazivamo ,,limitiranostima i tako ignorišemo smernice, a bez smernica nema usmerenog kretanja i realizacije potencijala.

Napomenuh ovo jer na kursevima brzog čitanja se često teži proširenju centralnog vida. Još sam i napomenuo da se ,,leti kroz tekst‟. Pitanjce za tebe: Šta ovde pokušavaju i šta misle da uspevaju i što misle da uspevaju? Jel možeš da provališ? 👀 xexe Ajde ti razmišljaj…xe xexe

Pored ,,idi brže”-vežbi, kursevi brzog čitanja obično ubace i malo drugačije vežbe u nadi da će doprineti brzini čitanja. Iako deluju kao lake vežbice, često se daje previše značaja ovim vežbama. Time se fokus odvlači od onih bitnijih vežbi. Stoga bi bilo lepo preispitati važnost i efekat vežbama koje se praktikuju, da se ne bi smo više ,,zamlaćivali”, nego ih unapredili tako da zapravo imaju smisla.

Ima i ono englesko:

“Practice does not make perfect. Only perfect practice makes perfect. Practice makes it permanent.” – Vince Lombardi, što hoće da kaže:

,,Vežbanje samo po sebi ne čini umeće savršenim. Vežbanje ga samo čini dugotrajnim. Samo savršeno vežbanje čini to umeće savršenim.‟