Kontrola pokreta za bolje čitanje

Podvođenje skočka

U prvom naslovu članku Rečna percepcija >> ,,Fotograf skočko 👀” smo diskutovali o tome kako se oči kreću po papiru dok čitamo. Pa vratimo se na trenutak na gif sa kokoškom.

Gif 1. Što je okolina stabilnija to je fotografija bolja. Zbog toga kokoškin centar za ravnotežu održava glavu u što stabilnijem položaju. Ako bi oči klizile tokom čitanja, slika bi bila mutna, pa je bolje da prave skoČkovite pokrete.

Ptičiji centar za ravnotežu održava sliku stabilnom.

Pticama odgovara da u glavi imaju stabilnu sliku okoline gde bi svaka mala promena pravila kontrast. Ovo je osnovni biološki mehanizam napravljen da detektuje promene iz spoljne sredine, što često znači i rano uočavanje predatora. Tako čim mozak primeti promenu slike, preusmeravala pažnju na taj stimulus i donosi srazmerne odluke.

Ovo se zadržano i kod ljudi, samo što imamo malo drugačiji mehaniku korišćenja očiju. Naše oči nikada ne miruju i konstantno prave mikro trzaje kojima mogu da klize i prate (kako mi mislimo da čitamo) ili da skočko-aju sa mete na metu (kako stvarno čitamo). Pticama odgovara da u glavi imaju stabilnu sliku okoline gde bi svaka mala promena pravila kontrast. Ovo je osnovni biološki mehanizam napravljen da detektuje promene iz spoljne sredine, što često znači i rano uočavanje predatora. Tako čim mozak primeti promenu slike, preusmeravala pažnju na taj stimulus i donosi srazmerne odluke.

Prosečni čitač SKOČKA (mora prestanem…) s jedne reči na sledeću reč i tako pravi minimum 10 skoka po liniji. Još ako je nešto propustio, vraća se na početak.
Efikasni čitači imaju dosta razvijenu rečnu kutiju i lako prepoznaju grupe reči pa mogu olako da prave manji broj SKOČKOVA po liniji. Međutim, džaba ta sposobnost ako oči moraju „same‟ da skaču. Takođe, pravo značenje rečenice se nalazi na kraju, kada se cela pročita.

Pokazivač

Pametno je uvesti pokazivač koji će upravljati očima da se disciplinovano i efikasno kreću u napred. 

Pokazivač, ili bolje rečeno, upravljač, može biti s prst (palac, kažiprst…), olovka, štapić,… a može i biti nešto s malo širim krajem. Pokazivač, upravljač ili podvođač, može podvlačiti ili lebdeti iznad, ispod ili, možda čak, kroz redove. Može ići ispred očiju ,,vukući ih”, zajedno s očima u tandemu, ili iza njih, čime bi ponajviše sprečavao da se vraćaju u nazad. Dakle, puno izbora. Na kraju krajeva, pokazivač može biti i negde sa strane, van teksta, ili u mislima; šta god i kako kod kog.

Ja u početku nisam znao da mogu da eksperimentišem, pa sam se držao kako mi kažu ili kako pročitam. Na kraju, došao do:

– Struganje štapića po papiru mi smeta, pa ili koristim glatku olovku ili lebdim štapićem ako čitam tekst na papiru. Podvlačim i idem uporedo s očima, ali nisam mnogo vezan za pokazivač jer oči određuju konačnu brzinu.

– Na monitoru koristim miša, ali moram da idem lavo desno oko jedne grupe reči jer nekako nemam tu integrisanonst s mišem. Na telefonu koristim palac koji lebdi.

Oči se za to kratko vreme ,,zalepljuju i odlepljuju” sa jednog na drugi grozd reči.

Rečna olakšica

Oči čitača koji efikasno hvata grozdove reči
 

Sinergistički

Što se tiče brzine i tempa… kako god, kome god(i), samo da ne smeta očima. Pošto imamo urođenu tendenciju da se oči lako fokusiramo na ono što odvuče pažnju, pokazivač, ako se ne koristi dobro, možda i da naškodi – smanji razumevanje i da zaboli. Ali s druge strane, ako se uspostavi navika i pametno koristi, definitivno olakšava čitanje.

Meni se lično u početku nije drastično promenila brzina ali mi je znatno olakšalo čitanje. Verovatno se nekima značajno poboljšava. Zbog toga ga negde i nazivaju ubrzivač (‘pacer’). Može da se gleda i po tome da li je slika čista u glavi i da li ima mnogo skoČkova po redu (pri većim brzinama je puno skočka i ništa ništa se ne vidi). Ako se onda malo uspori i malo grupišu reči uz manje mikro pauze, onda može da se izoštri slika (kao kod kokoške na gifu).

Ali treba eksperimentisati i podešavati, gde su oči i razumevanje najpreči, a pokazivač je samo pomagalo. Ja sam se trudio dosta da idem kao što savetuju: ravnomerno i po papiru; ali nikako mi nije uspevalo jer mi je odvlačio pažnju i još više terao da se fokusiram na reč-po-reč čitanje. Ako malo usporim negde, mogu da sagledam više reči, time poboljšam razumevanje i onda ubrzam. Ovakvi savetu su ipak krojeni za brzo čitanje.

Na kraju, bitan faktor je i pažnja. Treba ipak ,,zalepiti” oči za tekst i izvlačiti razumevanje.

📚 Lako čitanje 📚


Коментари