Čitacka subvokalizacija

Na kursevima i u knjigama brzog čitanja subvokalizacija je česta tema. To je ono kada tokom čitanja izgovaramo reči u sebi. Pošto je čitanje u službi jezika i pošto smo naučili da čitamo izgovaranjem slova i reči, onda je logično da subvokalizacija, kao deo fonetičke mreže bude neizbežan element razumevanja napisanog.

Znaš li šta pričaš?

Neki kursevi i knjige brzog čitanja strogo potenciraju da se izbaci ili redukuje subvokalizacija. Jer šta će nam? Troši dosta resursa i graniči nam brzinu čitanja brzinom izgovaranja: za izgovaranje treba angažovati dodatne centre u mozgu i brzina izgovaranja je maksimalna do 400 reči u minutu. Brzi čitači itekako prelaze ovu brzinu.

Prema tome, u nekim kurseva je sav trud išao na smišljanje pomalo smešnih vežbica – drži zubima olovku dok čitaš; drži vodu u ustima dok čitaš; ponavljaj: „1,2,3,1,2,3‟ dok čitaš; itd., pevuši. I ja sam eto tako isto… a i do nekle deluje. Evo primera sa poznatog Iris Reading sajta 5 Ways to minimize subvocalization.

Imam par problem s ovim. Većina ljudi već godinama sinergistički koriste obe mreže i isključivanjem (šta god to njima značilo) jedne je kao da nestaje kompletno čitanje. Takođe, takve vežbe za ukidanje subv. idalje šalju resurse fonetičkoj mreži. 

Odlepeo od letenja

Drugi kursevi pak imaju suprotan pristup. Oni pokušavaju da brzinom prevaziđu subvokalizaciju – preletati preko teksta toliko brzo da je nemoguće išta, ili sasvim malo reči reći. Ujedno bi semantička mreža dobila svu pažnju.

Koliko sam stekao utisak, ovo često pali kod dece jer pojedina brzo razviju velike brzine čitanja. Ovo bih povezao s činjenicom da fonetička i semantička mreža još uvek ne rade dovoljno sinhrono pa još uvek nisu razvijene tipične čitalačke sposobnosti odrasle pismene osobe. Pri čemu bismo hipotetički razlikovali dve grupe, gde je kod jedne grupe dominantnija pri čitanju fonetička, dok kod druge semantička.

Naslućujem da deca koja brzo savladaju brzo čitanje (već nakon par dana iznad proseka) se mogu prepoznati pre treninga po tome što često mešaju reči pri glasnom čitanju, ali imaju dobro razumevanje. Pretpostavljam da deca kojima je fonetička mreža dominantnija, sporije savladavaju brzo čitanje (a verovatno im je i manja motivacija).

To je dakle malo bolji pristup, ali onda je pitanje da li je semnatička mreža bar minimalno jaka da može samostalno da izvlači značenje. Takođe, teško je naći i održavati pravu brzinu (bar meni) za vežbanje. Jel’ može to brzo čitanje a da mi ne otpadnu oči?

Desinhronizacija

S druge strane, nisam naivan jer oba pristupa imaju smisla. Ja bih se usmerio na pretpostavke da a) subvokalizaciju ne možemo ukinuti i da b) fonetička mreža treba manje smetati semantičkoj.

Pa sam oslislio da podetinjim – vežbama desinhronizujem rad ove dve mreže tokom čitanja!

Najjednostavniji način mi je vežba: ,,kaži-prepoznaj-kaži-prepoznaj“. Jednostavno kažem jednu reč i onda prepoznajem reči dok ne dobijem potrebu da kažem sledeću reč. Evo primera gde sam označio šta se kaže crveno, a šta se prepoznaje je ostalo obično:

– Obično se trudim da kažem što kraće reči ili početak dužih, a prepoznam duže reči. Pošto je fonetička sporija, nekada deluje kao da rade u isto vreme.

Eto probaj svaku drugi ili treću reć da samo prepoznaš a da ne kažeš? U početku nema smisla, a onda shvatiš da povećava razumevanje. U tekstu Rečna percepcija >> sam objasnio šta znači prepoznavanje reči, ako ti nije baš skroz jasno.

Neki put jepotrebno da se namerno kaže reč inače koncentracija pada, a i razumevanje. Pa čak i možda vraća sinhronizacija, ali u nekom tišem obliku.

Indikator, memorija i starter razumevanja

Za kraj, uzmimo subvokalizaciju kao indikator da su obe mreže aktivne tokom čitanja i direktno se vezati za ukidanje subvokalizacije je gubljenje vremena. Iz ličnog iskustva, ja sam u početku jedino razumeo tekst ako bih svaku reč izgovorio i poslušao (subvokalizacija) i kada sam pokušavao da izbacim subvokalizaciju, nisam ništa razumeo.

Često kada čitam i ne razumem ništa, čitanje mi pređe samo na subvokalizaciju, kao pokušaj da se bar slušnim putem izvuče značenje. Ali jok. Izgovaranje je izgovaranje, a razumevanje je razumevanje.

Jedino kada čitam neke baš teške tekstove da je brzina toliko spora da se prosto svodi na analiziranje rečenica, a ne čitanje, onda subvokalizacija daleko pomaže. Dobar primer su stručne knjige s dosta novih pojmova i instrukcija.

Pored ovih indikacija o čitanju, subvokalizacija mi služi kao starter čitanja jer sam veliki broj godina oformio naviku da se čitanje kreće izgovaranjem. Pa i s vremena na vreme, u sred čitanja, ako treba, izgovorim po koju reč namerno; mada sve ređe. Ja sam pokušao da se bavim u svom kursu tekstova Lako i brzo čitanje. Takođe sam primenio ovo znanje u mojoj aplikaciji Reading Speedster, tačnije igrica Desync na GooglePlay Store-u. Pa ako te još interesuje kako se nositi sa subvokazilacijom, pogledaj.