Nametljive misli
Traba praviti razliku između nametljivih (intruzivnih) misli i ruminacije. Nametljive misli su obično neprijatna i neočekivana iskustva u glavi koja nemaju neku vidljivu ulogu (bar meni nije poznata) i ne znamo šta je uzrokuje. ‘Nametljive’ – jer se nepozvano, naglo i neženjeno javljaju bez jasnih naznaka i najverovatnije nisu evocirane spoljašnjim uticajima. Pa prema tome, nametljive mislu su nešto kao alarmatni sistemi koji se javljaju spontano, možda kao greške, bez neke nama vidljive potrebe.
Razumeti ovo je nekada i dobra stvar jer je dobro znati da postoji i misli koje nisu prihvatljive (bar moralno). Zabrinjavajuće je da se neke loše misli provuku, a da ih mi smatramo bezopasne. Ali, ipak tim mislima ne treba davati preteranu pažnju i emotivnu rakciju (sem znati da su naškodljive).
Takođe, isključivo su neželjene jer nas često uznemiruju, pogotovu kada su uporne.
Ruminacija
Slično, ruminacija je kada se iste misli/problemi/pitanja kontinuirano motaju po glavi i zauzimaju skoro svu pažnju, ili ,,mentalni prostor” i to na određeni period. Uglavnom MARINIRAMO o nečemu lošem a) što su nam drugi uradili, b) što smo mi loše uradili, c) nečemu neočekivanom, d) brinemo…itd. Razlika u odnosu na nametljive misli je što ih često ne smatramo neprihvatljivim (egosintonične). Uglavnom nisu agresivne i loše prirode, već nam služe kao neki pokušaj da rešimo neki problem, smanjimo uznemirenost, ispravimo nepravdu (makar virtualno), itd…
Naravno, većina ljudi ruminira s vremena na vreme. Prema tome, ovde možemo svrstati dobru stranu ruminaciju kao promišljanje, maštanje, sanjarenje, filozofiranje, itd. Ali razlika između ,,dobre ruminacija” i ove koja nam smeta i postaje svakodnevno opterećujuća, je što se prva može mnogo lakše isključiti. Ono što mi pričamo je lošije ruminacija koja je konstantna, negativna, uporna i teško ju je isključiti.
Ruminacija često prati pacijente s kliničkom depresijom, generalnim anksioznim poremećajem, post-traumatskim stres sindromom, obsesivno-kompulsivnim poremećajem, zavisnim bolestima…
Najizraženija je noću ili predveče kada je vreme da se isključi mozak i ode na spavanje. Podsvet tu uskoči i ,,preuzme kormilo” i voziiii, pa gde stigne. Pogotovu je naporna kada već umorna svest mora da utiša misli koje ,,pobesnela” podsvest šalje. Ujutru se takođe javlja, ali u manjoj meri jer većina već kreće s dnevnim obavezama i rutinama. Sveukupno, ruminacija se javlja kada smo u relativno neaktivnom stanju, bez određenog zadatka. Um krene da luta pa upadne u ruminaciju.
Ruminaciju mogu izazvati kako negativni, tako i pozitivni afekti. Negativne razumemo (agresija, tuga, zabrinutost, žalost…), ali pozitivne? To je kada se u lepim događajima fokusiramo na one neizbežne loše sitnice ili kada očekujemo da će morati bar nešto loše da se desi; pošto se već jednom desilo.
***
Slični tekstovi: Prepoznavanje i dijagnoza depresije, Procena ozbiljnosti depresije
Kurs o depresiji: Funkcionalna povezanost i depresija
Коментари
Постави коментар