Semantička memorija

Kako znamo da je limun obično žut, kiseo i jestiv? Da je Pariz u Francuskoj? Da neka biljka vrši fotosintezu?

Psiholozi i neuronaučnici koriste termin semantička memorija kada misle na ovu vrstu znanja. U svom ključnom članku „Epizodna i semantička memorija“, Endel Tulving je pozajmio termin semantika od lingvista. Dakle, termina semantika se odnosi na sistem pamćenja „reči i druge verbalne simbole, njihovo značenje i reference, o odnosima među njima i o pravilima, formulama i algoritmi za manipulisanje njima” (Tulving, 1972).

Danas većina koristi termin semantička memorija šire – da se odnosi na sve vrste opšteg znanja o svetu, bilo da se radi o rečima ili konceptima, činjenicama ili verovanjima. Ono što je zajedničko ovim tipovima znanja o svetu je da su sastavljeni od znanja koje je nezavisno od specifičnih iskustava.

Semantička memorija skladišti opšte informacije ili saznanja kojih se možemo setiti nezavisno od okolnosti u kojima su prvobitno stečena.

• Postavlja se pitanje da li postoje individualne razlike u semantičkim reprezentacijama?

Individualne razlike

Čini se da semantičke reprezentacije variraju kao posledica individualnih razlika u senzomotoričkom iskustvu.

Na primer, angažovanje levog parijetalnog korteksa (region aktiviran tokom radnji s objektima) tokom pronalaženja oblika objekta je modulisano količinom životnog taktilnog iskustva povezanog s objektima. Slično, dešnjaci i levaci, koji svoje ruke različito koriste za obavljanje različitih radnji s objektima kojima se može manipulisati, koriste homologne, ali kontralateralne regione mozga da predstavljaju te objekte.

Kada imenujemo alate, naša majstoričavost (korišćenje alata rukama) utiče na lateralizaciju premotorne aktivnosti; ali ne i kada imenujemo ne-alate, npr. životinje.

Dešnjaci dok čitaju akcione glagole (npr. pisati, baciti), aktiviraju prvenstveno leve regije premotornog korteksa, dok levoruki aktiviraju prvenstveno desne. Takva razlika nije primećena za glagole bezručnih radnji (npr. klečati, kikotati se).

Analogni nalazi su uočeni za dugotrajno iskustvo u sportu. Profesionalni hokejaši kada čitaju rečenice koje opisuju hokej na ledu, aktiviraju premotorne regione više nego neigrači (Beilock et al., 2008).

Dalje, takve razlike nisu ograničene samo na motoričko iskustvo. Kada su profesionalni muzičari identifikovali slike muzičkih instrumenata, aktivirali su asocirani slušni korteks i susedna područja više nego nemuzičari (Hoenig et al., 2011).

Intrigantno!, promene u individualnom iskustvu mogu takođe dovesti do promena u predstavljanju apstraktnih koncepata. Tendencija dešnjaka kojima je maternji engleski, da povezuju „dobro“ (good) sa „desnim“ (right) i „loše“ (bad) sa „levom“ (left) može se preokrenuti kada je dominacija desne ruke ugrožena zbog moždanog udara ili privremenog indukovanog hendikepa.

Na prvi pogled, individualne razlike mogu izgledati iznenađujuće, ali gore opisani podaci sugerišu da se to dešava.

Ako je naš koncept limuna određen iskustvom, onda koncepti limuna dva pojedinaca neće biti potpuno isti. 

Takođe, individualni koncept limuna će se verovatno suptilno promeniti tokom vremena, verovatno nesvesno. Neverovatno.

• Kako se formira semantičke memorije? I da li je moguće zaboraviti.. šta je limun?

Veze semantičke i epizodne memorije

Saznanje da su limuni oblikovani kao lopta za ragbi smatralo bi se delom semantičke memorije, dok bi se znanje kada smo posledni put dodirnuli limun smatralo delom epizidne.

Ova podela se ogleda u istaknutoj taksonomiji dugoročnog pamćenja, u kojoj se semantičko i epizodno pamćenje karakterišu kao različite komponente deklarativnog memorijskog sistema za činjenice (semantičko znanje) i događaje (epizodno znanje).

Kako se stiče semantička memorija?

Deca koja razviju amneziju u ranom detinjstvu (posledica bilateralnog oštećenja hipokampusa) daju odgovor da li sticanje semantičkih informacija zavisi od epizodnog pamćenja. Pošto su ova deca imala ograničeno vreme za sticanje semantičkog znanja kroz epizodno pamćenje, onda bi trebalo da imaju ograničeno semantičko znanje. Zanimljivo je da uprkos njihovom epizodičnom oštećenju pamćenja, semantičko znanje dece sa amnezijom izgleda relativno netaknuto (Bindschaedler et al., 2011; Gardiner et al., 2008). Takođe, čak je i poznati H.M. uspevao da stekne određena semantička znanja posle operacije zbog nezgode koja je dovela do njegove amnezije.

Ovo sugerišu da se semantičko znanje može steći nezavisno od sistema epizodne memorije.

Međutim, semantičko znanje kod ovih pacijenata sa amnezijom nije tipično i često se stiče veoma sporo i mukotrpno. Stoga je moguće da sticanje semantičke memorije normalno zavisi od epizodnog sistema, ali se druge tačke ulaska mogu koristiti kada je epizodni sistem oštećen. Alternativno, ovi pacijenti mogu imati dovoljno preostale epizodne memorije da omoguće sticanje semantičkog znanja.

Konceptualno znanje o konkretnim objektima stiče se kroz iskustvo sa njima, čime se znanje zasniva na distribuiranim reprezentacijama po regionima mozga koji su uključeni u opažanje ili delovanje na njih. Ove distribuirane reprezentacije rezultiraju fleksibilnim konceptima koji mogu varirati u zavisnosti od zadatka i konteksta, kao i od individualnog iskustva.

Da li se semantička sećanja mogu „zaboraviti“?

Svako povremeno ima poteškoća sa prisećanjem epizodnih događaja (šta sam sinoć jeo za večeru?), ali mogu li ljudi izgubiti znanje o tome šta su stvari? Zamislimo da šetamo voćnjakom s prijateljem, koji nema problema da se kreće među drvećem, ali nakon prolaska ispod stabla limuna, podigne jedan limun i pita: „Šta je to?”

Ovaj sindrom se naziva semantička demencija (poznata i kao temporalna varijanta fronto-temporalne demencije). Ova neurodegenerativna bolest uzrokuje postepenu i selektivnu atrofiju prednjeg temporalnog korteksa (pretežno na levoj strani).

Iako pacijenti semantičke demencije obično govore tečno i ispravno, kako bolest napreduje pokazuju ozbiljne poteškoće u pronalaženju reči i izrazit deficit u identifikaciji objekata, koncepata i ljudi bez obzira na modalitet (npr. slike, pisane ili napisane reči). Takođe, imaju relativno sačuvana epizodna sećanja što pružaja dalje dokaze da su neuralne osnove epizodne ​barem delimično nezavisne od onih koje su u osnovi semantičke memorije.

Razumevanje odnosa između semantičkog i epizodnog pamćenja je komplikovan činjenicom i da postoje različite vrste semantičkog znanja. Može biti da za senzomotorne aspekte semantičkog znanja (npr. znanje o obliku, veličini ili mirisu stvari), nove informacije ulaze u semantičku memoriju preko perceptivnih sistema, a ne kroz epizodno pamćenje, dok semantičko znanje o informacijama koje ne ulaze direktno kroz naša čula (npr. „enciklopedijsko znanje“, kao što je činjenica da drveće obavlja fotosintezu) više zavisi od kontekstualnih informacija.

Štaviše, senzomotorne i nesenzoromotorne komponente semantičkog znanja mogu biti uskladištene u različitim oblastima korteksa. Treba napomenuti da se čak i enciklopedijsko znanje često stiče indirektno. Na primer, saznanje da stabla jabuke obavljaju fotosizntezu omogućava da zaključimo da i stabla limuna obavljaju fotosintezu.

Semantičko znanje može podržati osnovne sposobnosti da se prave ovakve generalizacije.

Sličan tekst: Abstraktno znanje >>

Dobro je razumeti tekst za kurs: Lako i brzo čitanje

Reference

– Beilock, S. L., Lyons, I. M., Mattarella-Micke, A., Nusbaum, H. C., & Small, S. L. (2008). Sports experience changes the neural processing of action language. Proceedings of the National Academy of Sciences, 105, 13269–13273.

– Bindschaedler, C., Peter-Favre, C., Maeder, P., Hirsbrunner, T., & Clarke, S. (2011). Grow­ing up with bilateral hippocampal atrophy: From childhood to teenage. Cortex, 47, 931–944.

– Gardiner, J. M., Brandt, K. R., Baddeley, A. D., Vargha-Khadem, F., & Mishkin, M. (2008). Charting the acquisition of semantic knowledge in a case of developmental amnesia. Neuropsychologia. 46, 2865–2868.

– Hoenig, K., Müller, C., Herrnberger, B., Spitzer, M., Ehret, G., & Kiefer, M. (2011). Neuroplasticity of semantic maps for musical instruments in professional musicians. NeuroImage, 56, 1714–1725.

– Tulving, E. (1972). Episodic and semantic memory. In E. Tulving & W. Donaldson (Eds.), Organization of memory (pp. 381–403). New York: Academic Press.