Još jedan od tekstova dela kursa: <Lako i brzo čitanje 📚>. Ovde se nastavljam na pređašnji tekst: Rečna percepcija 📚, pa ako nema smisla šta piše, preporučujem da se vratič i pročitaš taj tekst i onda vratiš na ovaj.
Nego da se pozabavimo paralelnim procesima centara nervnih mreža čitanja.
Dva čitača, zajedno jača, sede iza…glavnog čitača
Do rečne kutije je proces jednostavan: tačka po tačka, crta po crta, slovo po slovo, pa dobijemo reč! ili frazu. Nizvodno, ili bolje rečeno „nizrečno‟, račvaju se dva potoka čitanja: fonetički i semantički (figura ispod). U fonetičkoj (na figuri oker mreža) se tekst izgovara (sub/vokalizuje), tj. jezička analiza, dok se u semantičkoj ekstrahuje razumevanje.
Reči se najpre i najbolje uče jezički kroz fonetičku i ovo je neizbežno. Razumevanje reči ipak nije isto što i razumevanje rečenica. Za to je potrebno angažovati više centara za obrađivanje značenja, tj. semantiku. Naučene reči zapravo nemaju mnogo koristi da se vraćaju nazad u fonetičku, jer ona ne sadrži u sebi odeljak za razumevanje teksta. To je ono kad se „pročita‟ tj. izgovori cela strana ali ni ‘r’ od razumevanja.
Semantička mreža (na figuri zelena mreža) koja nam treba za razumevanje je ipak odvojena od ove mreže, anatomski i funkcionalno. Nalazi se malo južnije i to gde su centri za obrađivanje informacija (temporalni režanj).
Semantička mreža je dosta odgovorna za organizaciju semantičke memorije, o kojoj sam pisao u tekstu: (novi tab) Semantička memorija, pa za bolje razumevanje razumevanja, heh, dobro je prostudirati je.
Klasično čitanje (kod odrasle osobe) zahteva dobru saradnju ovih odvojenih mreža – što ne može biti idealno. Pošto fonetička zavisi od karakteristika jezika, ona daje ograničenje razumevanju. Posledice su gornji i donji limit brzini čitanja i trošenje dosta resursa angažovanjem mnogobrojnih centara.
Mali čitačići
Ovo prethodno mi deluje kao uzrok mojih nužnih dremki nakon pročitanih par strana lektire u osnovnoj.
Kad smo već kod osnovaca, kako to da na kursevima brzog čitanja deca tako lako nauče brzo čitanje s odličnim razumevanjem? I naravno, da li mi možemo odgovor na to pitanje da iskoristimo da i mi brzo i lako olakšamo sebi ceo proces čitanja?
Kod dece koja još uvek nisu skroz razvila svoje čitačke sposobnosti, ove dve mreže još uvek ne sarađuju u potpunosti. Pri tome, kod neke dece se tokom čitanja pali više fonetička mreža, a kod nekih je dominantnija semantička. Kod prve grupe dece karakteristično je dok čitaju na glas, izgovaraju tekst bez grešaka. Kao ,,posledica” razumevanje ipak nije kao kod druge grupe, gde je semantička mreža dominantnija. Kod ove dece
To da semantička i fonetička mreže nisu koherentno povezane deluje kao razlog zašto pojedina deca na kursevima brzog čitanja lako razviju astronomske brzine čitanja s perfektnim razumevanjem.
U tekstu Rečna percepcija smo videli da nakon flešnute reči aktivnost ide samo semantičkim putem i jedva doseže mrežu vokalizacije. Takođe, proces je dosta brz: za 0.2s reč se prepoznaje i šalje u tokove razumevanja. Ako krenemo da zaobilazimo kroz fonetičku, gubimo i vreme i resursa.
Za zaključak možemo reći da:
Kao što ne moramo da razumemo sve što izgovorimo, ne moramo da kažemo sve što razumemo.
Gif 2. Čitači kao Kamiondžije. Jare (fonetička) se plaši velikih brzina pa usporava Paju (semantička) da ga ne pretera. |
<< Rečna percepcija <📚 Nazad na kurs 📚> Semantička memorija >>
Lako čitanje!
Коментари
Постави коментар