Klinička depresija (KD), ili veliki depresivni poremećaj (MDD; Major Depressive Disorder) se odnosi na širok spektar problema mentalnog zdravlja koje karakteriše odsustvo pozitivnog afekta (gubitak interesovanja i uživanja u običnim stvarima i iskustvima), loše raspoloženje i niz povezanih emocionalnih, kognitivnih, fizičkih simptoma i sveukupnu promenu ponašanja. Klinička depresija ili veliki depresivni poremećaj je dakle složena i često onesposobljavajuća bolest (NICE, 2010).
Razlikovanje promena raspoloženja između klinički značajnih stepena depresije i onih koje se javljaju „normalno“, ostaje problematično. Najbolje je smatrati da se simptomi depresije javljaju po ozbiljnosti u gradijentima (Lewinsohn et al., 2000). Pored intenziteta i ozbiljnosti, identifikacija depresije bi trebala da uzme u obzir i moguće prisustvo drugih bolesti i simptoma, kao i stepen funkcionalnog i socijalnog oštećenja. Iako se teško uočava jasni prelaz između „klinički značajnih“ i „normalnih“ stepena depresije, ili čak odsustva, može se ipak reći da što je veća težina depresije, to je veće opterećenje posledicama (Lewinsohn et al., 2000; Kessing, 2007). Kada se uzmu u obzir svi aspekti, poput trajanja, stepenitosti i faze, istorije lečenja, grupe simptoma, jasno je da postoje značajni problemi prilikom pokušaja kategorizacija depresija u podtipove.
Česti simptomi
Istaknuti simptomi su dakle loše raspoloženje, tuga, anhedonija, pesimizam, plačljivost, malaksalost, mala koncentracija, čest osećaj krivice, pa čak i misli o samopovređivanju. Uobičajeni prateći simptomi su anksioznost, nametljive misli i ruminacija umor, smanjene dnevnih aktivnosti, srčani problemi, agitacija, nesanica, smanjen apetit, gubitak težine, napetost i pogoršanje već postojećih bolova. Iako se lista nastavlja, svaki pacijent ima drugačiji obrazac simptoma sa različitim intenzitetom, sklonostima i neizvesnošću posledica (NICE, 2010).
Raspoloženje je često nereaktivno od okolnosti i ostajte tmurno tokom čitavog dana. Često je i da se neki bude s utučenim raspoloženjem koje se poboljšava s danom, samo da bi se već sutradan ujutru vratilo na prvobitno tmurno. Za ostale, raspoloženje može biti reaktivno na pozitivna iskustva i događaje, ali se ne zadržava na tome. Na toj visini raspoloženja, niska osećanja vraćaju u depresivno stanje, često brzo. (Andrews & Jenkins, 1999).
Bihevioralni i fizički simptomi obično uključuju suze, iritabilnost, socijalno povlačenje, pogoršanje (ukoliko) već-postojeće bolova, kao i sekundarne bolove napetosti mišića (Gerber et al., 1992), nedostatak libida, umor i umanjene aktivnosti; iako je agitacija uobičajena i vidljiva anksioznost učestala. Obično je skraćeno spavanje i smanjen apetit (ponekad dovodi do značajnog gubitka težine), mada za neke ljude je slučaj obrnut. Gubi se interesovanje i uživanje u svakodnevnom životu, učestaju osećanja krivice, bezvrednosti i da je svaka kazna zaslužena. Smanjuje se samopoštovanje i samopouzdanje, česta osećanja bespomoćnosti, samonaškodljive ideje i pokušaja ili nažalost i konačnog ishoda. Kognitivne promene uključuju lošu koncentraciju i otežanu pažnju, pesimističke i ponavljajuće negativne misli o sebi, prošlosti i budućnosti, mentalnom usporavanju i ruminaciji (Cassano & Fava, 2002).
Klinička depresija i propratni problemi
Depresiju često preti i anksioznost, pri čemu možemo razlikovati klinička stanja: samo anksioznost, depresiju sa/bez anksioznosti, ili depresiju i anksioznost odvojeno ispod praga prepoznavanja, ali zajedno u skladu s kontekstom simptoma tako da čine kliničku sliku. Pored toga, prezentacija depresije se može razlikovati od doba, sa mladima koji pokazuju više simptoma ponašanja i starijih s više somatskim simptoma i manje indikacija niskog raspoloženje (Serby & Yu, 2003 👀).
Neki pacijenti imaju tešku i tipičnu prezentaciju, uključujući vidnu fizičku sporost (ili uočljivu agitaciju), potpuni nedostatak reaktivnosti raspoloženja pozitivnim događajima i nizom somatskih simptoma. Ovo pogađa apetit i gubitak težine, smanjene sna uz uobičajeni obrazac buđenja rano ujutro i bezuspešnog pokušaja povratka snu. Takođe, ponavlja se i obrazac da su simptoma najintenzivniji ujutro (dnevna varijacija). Ova klinička slika se u DSM-IV vodi kao depresija sa melanholičnim karakteristikama, a u ICD-10 kao depresivne epizode sa somatskim simptomima. Naravno, okarakterisana je i depresija s atipičnom slikom – reaktivno raspoloženje, povećan apetit, dodavanje telesne težine i duže spavanje, zajedno s povećanjem osetljivosti na odbijanje (Quitkin et al., 1991) .
Ljudi s težim oblikom depresije mogu takođe razviti psihotične simptome (halucinacije i/ili zablude), najčešće tematski u skladu s negativnim, samo-okrivljavajućim razmišljanjima i niskim raspoloženjem koji se obično susreću u kliničkoj depresiji, mada drugi mogu razviti psihotične simptome nevezane za raspoloženje (Andrews & Jenkins, 1999). U poslednjem slučaju, ovi psihotični simptomi nekontrolisani raspoloženjem se teško mogu razlikovati od onih u drugim psihozama, kao što je šizofrenija.
☝ Sadržaj 🧠 Prepoznavanje i dijagnoza depresije >>
Reference
– Andrews, G. & Jenkins, R. (eds) (1999) Management of Mental Disorders (UK edn, vol. 1). Sydney: WHO Collaborating Centre for Mental Health and Substance Misuse.
– Cassano, P. & Fava, M. (2002) Depression and public health: an overview. Journal of Psychosomatic Research, 53, 849–857.
– Gerber, P. D., Barrett, J. E., Barrett, J. A., et al. (1992) The relationship of presenting physical complaints to depressive symptoms in primary care patients. Journal of General Internal Medicine, 7, 170–173.
– Kessing, L. V. (2007) Epidemiology of subtypes of depression. Acta Psychiatrica Scandinavica, 115 (Suppl. 433), 85–89.
– Lewinsohn, P. M., Solomon, A., Seeley, J. R., et al. (2000) Clinical implications of ‘sub-threshold’ depressive symptoms. Journal of Abnormal Psychology, 109, 345–351.
– NICE, National Collaborating Centre for Mental Health (UK) (2010). Depression: The Treatment and Management of Depression in Adults (Updated Edition). Leicester (UK): British Psychological Society. PMID: 22132433.
– Quitkin, F. M., Harrison, W., Stewart, J. W., et al. (1991) Response to phenelzine and imipramine in placebo non-responders with atypical depression. A new application of the crossover design. Archives of General Psychiatry, 48, 319–323.
– Serby, M. & Yu, M. (2003) Overview: depression in the elderly. Mount Sinai Journalof Medicine, 70, 38–44.
Neki naši linkovi:
https://koms.rs/wp-content/uploads/2021/12/Istrazivanje-Zdravlje-mladih-.pdf
https://www.slobodnaevropa.org/a/pet-odsto-stanovnistva-srbije-u-depresiji/29764316.html
https://www.zdravlje.org.rs/filesnew/docs/samoprocena-depresivnosti.pdf
https://www.unicef.org/serbia/kako-si-ali-stvarno
Коментари
Постави коментар