Već smo pričali o rečnoj kutiji u tekstu Rečna percepcija kao teorijski deo kursa Lako i brzo čitanje. Sada je vreme da pokušamo praktično da unapredimo sposobnosti prepoznavanja reči. Dakle, povećavanje broja reči koje možemo da prepoznamo za što manje milisekunde.
Znači znamo da s brojevima nećemo da vežbamo, pa možemo da razmišljamo koje nove uvesti na osnovu uvedenih smernica. ✊😎
Znači, kako pričaju na kursevima: ,,leti kroz tekst‟ i ,,povećavaj perifernu percepciju‟? I šta sam te ja pitao: ,,Šta ovde pokušavaju, šta misle da uspevaju i što misle da uspevaju? Si provalio/la?‟ E…
Iz što manje informacija prepoznati više reči.
Prema tome, trening možemo smanjiti informacije za prepoznavanje povećanjem brzine i smanjenjem rezolucije. Tako da objašnjenje i komentari za savete:
,,Leti kroz tekst‟: kada idemo brzo kroz tekst, manje vidimo reči što znači da više nagađamo, što tera na usavršavanje šablona. Takođe, rečna kutija se aktivira čak i kada nismo svesni reči koje smo videli (<1/5s).
,,Povećavaj periferni vid‟: u perifernom vidi se slabo vide reči pa kada pokušamo perifernim vidom da prepoznamo reč, onda nam opet trebaju efikasniji šabloni za prepoznavanje.
Međutim, rekosmo da je centralni vid oštriji i da reči najbolje vidimo u njemu zbog rasporeda receptora što ne može da se menja. Ovde nam treba prva smernica, jer nam kažu da su nam oči fascinantne i da proširimo vido polje. Kakvo bre širenje vidnog polja? Rekoh da iako nam se oči nesavršeno fokusiraju, mi imamo iluzijicu da vidimo celu reč odjedanput. Epa, taj osećaj/iluzija da se reči vide kao u centralnom polju je ono što misle kada kažu da proširuju vidno polje/percepciju. Nema veze s okom, već s onim što se dešava u rečnoj kutiji. Kada se prepozna reč, onda deluje i kao da se jasnije vidi.
Dakle, ako jurimo da nam periferni vid bude kao centralni, koji je biološki ,,skup‟, bi bilo besmisleno. Rekoh bi i da je korisno imati ovu ,,limitiranost‟ perifernog vidnog polja. Inače bi se posao svodio na naporno učenje filtriranja nebitnih piksela slika neogračinih
rezolucija.
Rečna olakšica
Pošto je rečna kutija samo jedna od elemenata čitanja, vežbe rečne kutije će uticati samo na sposobnosti prepoznavanja. Moram istaknuti i da prepoznavanje nije isto što i izgovaranje, a ni čitanje. Ovo sve ide kasnije. Prepoznavanje je kao kada vidimo znak ‘Stop’ na ulici. Takođe, za sada bih samo unapredio ove prethodne vežbice, da bih originalne vežbe ostavio za sledeće tekstove i za aplikaciju koju spremam koja će podosta olakšati vežbanja.
1) Kao zamena vežbama s brojevima, umesto brojeva ubacimo grupe reči i umesto pisanja, samo mentalno prepitivanje. Cilj je da za kratko vreme (što manje informacija) prepoznam što više reči. Dakle što više reči prekrijem i što kraće slikanje, to bolje. Samo je cilj da razvijem što više.
2) Umesto Šultove table: defokusiranim pogledam gledam bilo gde na stranici nekih <10 sekunti i perifernim vidom čekam da mi se reči same prepoznaju. Ne moram da ih čitam, već samo prepoznajem – jednostavno znam koja je tu reč napisana. Mogu sebe i da ograničim i kada prepoznam npr. 5 reči, prebacim se na drugu lokaciju teksta. Naravno, izgovaranje prepoznatih reči i fraza mi daje neku sigurnost da sam ih prepoznao.
Opusti pogled
Pogled ne mora da bude baš fiksiran na sredinu, već može da sklizne tu i tamo. Ne volim dugo provoditi vremena na jedan pasus najpre da ne bi mnogo oči bolele ali i jer postoji refraktorni period nakon stimulusa (pričaću o ovome kasnije). To je ono kada svaki ponovljeni isti stimulus izaziva sve manju reakciju. Nakon što vidim sliku, ili sam prepoznao ili nisam… što se više trudim da dešifrujem koja se reč nalazi u nekom uglu, to su manje šanse da je prepoznam. Dakle, šta uhvatim za tih 10-tak sekundi, uhvatim, a šta ne… nastavljam dalje.
Takođe, ne vidim poentu da se ovo vežba aktivno. Jednostavno kada imam prilike bacim pogled na neki tekst, što može biti u knjizi, po internetu, instagramu, titlovi filma. Samo pogledam i sačeka malo da mi se reči prepoznaju.
Sve u svemu, ovo je samo mala kritika i mala sugestijica za vežbice za koje su se uhvatili i ne puštaju. Moj trening će biti negde pri kraju ovog mini kursa. Ali hteo bih najpre da sve razumemo i da se zasluži. Ako je ovaj tekst besplatan i nadam se vredan, a kursevi tako skupi ali bezvredni, ti se bar potrudi da ga razumeš 👀 i vratiš nakon nekog vremena da vidiš da li treba opet da ga razumeš (i time povećaš broj pregleda). 😜
Zapamtimo da je čitanje paralelni procesi koji se dešavaju u više centara istovremeno, gde je rečna kutija samo jedan od njih. Za ostale ćemo se pobrinuti u narednim tekstovima.
Zaključak
Uvek će mi biti fascinanto kako malo informacija o nekim crtica i tačkica koje dobija od očiju, mozak zna da treba da ih preusmeri u određeni tok i u usko specijalizovanim mrežama izvuče značenje. Na sve to, čak i da može da prošiti tu percepciju prepoznavanja reči bez unapređivanja strukture oka.
Ceo kurs: Lako i bzo čitanje >>
Dok ja pišem naredni tekst i pripremam aplikaciju, preporuka za čitanje: Neuronauka o inteligenciji zato što je ovaj tekst početak unapređivanja jezičke inteligencije. Takođe, vrati se s vremena na vreme da vidiš da li je gotovo. Ipak, za ovaj tekst je trebalo dosta vremena, ali je vredelo.
Коментари
Постави коментар