Netolerancija na hranu

Medicinska definicija netolerancije na hranu se vrti oko laktoze i glutena. Ova dva stanja, netolerancija na laktozu i netoleranciju na gluten, obično su nasledna, ali se mogu steći i uključuju nedostatak enzima potrebnih za razgradnju ove hrane. Ova dva stanja se pak često zamenjuju sa ICS-om (iritabilnim crevnim sindromom). Iako nije tako dobro definisana, intolerancija fruktoze takođe utiče na neke pojedince koji imaju simptome ICS-a. (Fruktoza je šećer koji se nalazi u voću.)

Kako onda razviti netoleranciju na hranu?

U slučaju glutena, intolerancija je genetska i često se otkriva u detinjstvu. Ali sve tri vrste netolerancije na hranu zapravo mogu biti uzrokovane infekcijom creva.

Neki ljudi koji pate od infekcije creva mogu na kraju imati simptome ICS-a. Akutne epizode ​​infektivne dijareje, poput dizenterije, mogu sastrugati slojeve ćelija sa delikatne sluzokože creva. Ti slojevi ćelija sadrže enzime koje vare pšenicu, mlečne proizvode i voće. Nemogućnost stvaranja ovih enzima uzrokuje stečenu netoleranciju na laktozu ili gluten. Kada pšenica, mlečni proizvodi i voće nisu pravilno svareni i apsorbovani, nesvarena kaša samo nastavlja da se kreće kroz tanko crevo do debelog creva. Fermentacija i truljenje doprinose gadnosti kaše i hrane bakterije i kvasce, koji se umnožavaju i prenaseljuje creva milionima organizama koji stvaraju gas.

Ozbljnost netolerancija na hranu

Kod nekih ljudi, infekcija creva je dovoljno ozbiljna da ih dovede u pravu intoleranciju na hranu zbog nedostatka proteina, netolerancije na laktozu i/ili netolerancije na fruktozu. A ako je prisutna genetsku predispozicija za netoleranciju na gluten (celijakiju), gastrointestinalna infekcija može biti dovoljna da je ispolji.

Prema tome, dobro je preventivno i privremeno smanjiti unos pšenice, mlečnih proizvoda i voća u prisustvu gastrointestinalne infekcije zbog bakterija ili parazita, da bi se sprečili budući simptomi ICS-a ili netolerancije na hranu. Obično se lako može vratiti ova hrana svakodnevnoj ishrani kada simptomi nestanu.

Na primer, ponekad kada imamo simptome slične gripu, u iskušenju smo da se okrenemo našoj utešnoj hrani. Ali uzimanje mlečnog šejka može nas učiniti bolesnijim; još više i duže kada je grip zapravo gastrointestinalna infekcija bakterijama ili parazitima.

Intolerancija na hranu se odnosi na poteškoće u varenju određene hrane ili komponenti hrane, što dovodi do neprijatnih simptoma. Često se meša sa alergijama na hranu ili osetljivošću, ali se razlikuje od oba.

Uzroci netolerancije na hranu

Intolerancija na hranu se obično javlja zbog odsustva ili nedostatka specifičnih enzima koji su neophodni za pravilno varenje. Jedan primer je netolerancija na laktozu, gde pojedincima nedostaje enzim laktaza potreban za razgradnju laktoze, šećera koji se nalazi u mleku i mlečnim proizvodima. Drugi uobičajeni primeri uključuju netoleranciju na gluten (koji se nalazi u pšenici i drugim žitaricama), fruktozu (koja se nalazi u voću i nekim zaslađivačima) i histamin (nalazi se u određenim starim ili fermentisanim namirnicama).

Simptomi netolerancije na hranu mogu se uveliko razlikovati, ali obično uključuju nadimanje, gasove, bol u stomaku, dijareju ili zatvor. Ovi simptomi se obično javljaju u roku od nekoliko sati nakon konzumiranja problematične hrane.

Za razliku od alergija na hranu, intolerancija na hranu ne uključuje imuni sistem i nije opasna po život. Oni se takođe razlikuju od osetljivosti na hranu, što može uključivati odloženi imuni odgovor. Međutim, simptomi netolerancije na hranu i dalje mogu biti uznemirujući i uticati na kvalitet života pojedinca.

Lečenje intolerancije na hranu prvenstveno uključuje izbegavanje ili ograničavanje unosa hrane ili komponenti koje izazivaju simptome. U slučaju netolerancije na laktozu, konzumiranje mlečnih proizvoda bez laktoze ili uzimanje suplemenata laktaze može pomoći u upravljanju simptomima. Za druge intolerancije preporučuje se eliminisanje ili smanjenje unosa problematične hrane ili sastojka.

Ako sumnjate da imate intoleranciju na hranu, preporučljivo je da se konsultujete sa zdravstvenim radnikom ili registrovanim dijetetičarom. Oni mogu pomoći da se identifikuje specifična netolerancija i da vam daju smernice za upravljanje ishranom kako biste minimizirali simptome, a istovremeno obezbedili pravilnu ishranu.