Održavanje dobrih bakterija u crevima

 

Deset odsto naše telesne težine čine mikroorganizmi. Najčešći u probioticima i jogurtima Lactobacilus sp., Bifidobacterium sp., Saccharomyces bulardi, Streptococcus thermophilus… Ta činjenica je zapravo dobra stvar. Oko 400 vrsta čine trilione mikroba koji žive u toplom, zaštićenom okruženju debelog creva, gde nema štetne kiseline (kao što je u želucu) i oštre alkalne žuči (koja se nalazi u gornjem delu creva).

Ima ona šala: ,,kod nekih ljudi kultura mikroorganizama je jedina kultura koju imaju..xexe!“

Loše mikroorganizmi digestivnog sistema

Kiselina u želucu i žuč u tankom crevu su dizajnirani da eliminišu zarazne organizme. Ali oni koji prežive putovanje, a mnogi i prežive, žive od nesvarene hrane (posebno šećera), i mogu izazvati gasove, nadimanje, abnormalne pokrete creva i grčeve. Mikrobi u debelom crevu se uglavnom sastoje od bakterija i čine većinu stolice – barem za ljude koji žive u zapadnim zemljama. U nekim kulturama, nesvarljiva biljna vlakna čine većinu stolice.

U stolici mogu biti i crvi, paraziti i kvasci. Ako dođe do prekomernog rasta kvasca u debelom crevu, biće kvasca i u stolici. Kvascu se izmiču kontroli kada poremetimo ravnotežu uzimanjem lekova i kada unosimo previše šećera. Naučnici koji svoje živote posvećuju proučavanju stolice znaju da ishrana sa malo vlakana povećava štetne truležne bakterije – one koje proizvode hemikalije koje se zovu putrescin i kadaverin u crevima.

Mnogi ljudi sa ICS-om (iritabilni crevni sindrom; eng. IBS) govore o određenom mirisu koji prati njihovo pražnjenje creva. Možda je putrescin taj koji doprinosi trulom mirisu. Nasuprot tome, ishrana bogata složenim ugljenim hidratima (povrće i integralne žitarice) podstiče rast korisnih bakterija, koje imaju mnogo manje uvredljiv miris.

Glavne koristi održavanje dobrih bakterija u crevima

Koja je svrha korisnih bakterija u gastrointestinalnom traktu?

• Imunološka zaštita: Samim tim što su tamo, mikrobi u crevima obezbeđuju stalni trening za imuni sistem. Antitela se neprestano stvaraju protiv svih bakterija jer je imuni sistem uvek na oprezu za invaziju opasnu po život.
• Kontrola kvasca i parazita: Timovi bakterija koji su gospodari GIT-a sprečavaju prekomernu proizvodnju kvasca i parazita.
• Proizvodnja antibiotika: Brojne bakterije zapravo proizvode sopstvene antibiotike kako bi držale napadače pod kontrolom.
• Varenje i eliminacija: Većina organizama u crevima ne vole kiseonik (anaerobi). Lactobacillus acidophilus je uobičajena bakterija u crevima, vagini i na koži koja štiti od štetnih bakterija. Ima posebnu sposobnost da razgradi šećer u mlečnu kiselinu koja potencijalno ubija kvasace. Mlečni šećer, voćni šećer ili obični stoni šećer koji nije svaren u tankom crevu obično se nađe u debelom crevu. Srećom odgovarajuća količina laktobacila u debelom crevu može obaviti svoj posao i ugrabiti šećer od pohlepnog kvasca.
• Proizvodnja vitamina: Male količine upotrebljivog vitamina B, vitamina B12, pantotenske kiseline, piridoksina, biotina i vitamina K proizvode se u debelom crevu iz bakterija, posebno onih koje ne vole kiseonik. Svaki put kada morate da uzimate antibiotike za ozbiljnu infekciju, poželjno je uzeti i Lactobacillus acidophilus da bi se ponovo  koje su neselektivno ubijene antibioticima. Ovo može ili uzimanje Lactobacillus sp. probiotika (suplementi ili iz jogurta, kefira) npr. oko dva sata odvojeno od antibiotika. Dolazi u obliku kapsula, tečnosti ili praha. Običan jogurt ili obični kefir mogu poslužiti istoj svrsi, osim kod osetljivih koji su alergični na mlečne proizvode. Postoji još jedna bakterija dostupana je u prodavnicama i apotekama koja se zove Saccharomices bourlardii. To je vrsta kvasca koja je u brojnim eksperimentima pokazala da pomažu ponovo naseljavanje GIT-a dobrim bakterijama dok istiskuje loše bakterije.