Osetljivost na hranu

Neki ljudi koji nemaju IgE alergiju na hranu ili ustanovljenu intoleranciju na hranu i dalje mogu loše reagovati na hranu. Ove reakcije se obično smeštaju pod naslovom osetljivost na hranu. (Nekim ljudima može biti dijagnostikovana odložena alergija na hranu, kao što pominjem u odeljku „Alergija na hranu“.)

Neke namirnice su teško svarljive i mogu izazvati gasove i nadimanje. Pun tanjir brokolija, prokelja, karfiola, luka i kupusa proizvodi mnogo sumpora u crevima jer se njegova jedinjenja nalazi u veoma velikim količinama u ovom zdravom povrću. Hrana sa sumporom može proizvesti veoma neugodan rezultat, a gas može izazvati epizodu ICA-a (iritabilnog crevnog sindroma).

Napomena: sumpor je neophodan u telu, posebno za detoksikacione procese u jetri, tako da se ne treba mnogo izbegavati ova hrana, već samo u malim količinama.

Neki ljudi veoma negativno reaguju na pesticide i herbicide koji se nalaze u nekoj hrani, ili na veštačke boje, zaslađivače i druge aditive. Takođe, ubrajamo i jedne od najgorih prestupnika, kao što su aspartam i MSG. Najbolja odbrana od aditiva u hrani je čitati etikete i ne jesti ništa je teško izgovoriti!

Iako gornja lista deluje duga, takođe moramo obratiti pažnju i na masti. Pošto masti u ishrani izazivaju izlivanje žuči iz žučne kese, a žuč može imati jak laksativan efekat na creva, za neke ljude sa ICS-om, masnoća je neprijatelj. Isto važi i za začinjenu hranu: toplota i iritacija koju proizvode mogu biti preveliki za osetljiva iritabilna creva.

Jedan od načina za poboljšanje zdravlja i otkrivanja ovih osetljivosti je vođenje dnevnika o tome šta je pojedeno i kakve su reakcije.

Osetljivost na hranu

Osetljivost na hranu se odnosi na neželjenu reakciju ili odgovor na određenu hranu. Razlikuje se od alergije na hranu, jer ne uključuje imuni sistem. Preosetljivost na hranu je češće povezana sa digestivnim simptomima, a ne sa trenutnim alergijskim reakcijama.

Najčešći tipovi osetljivosti na hranu uključuju netoleranciju na laktozu, osetljivost na gluten i osetljivost na određene FODMAP (fermentabilne oligosaharide, disaharide, monosaharide i poliole). Druge osobe mogu imati osetljivost na određene sastojke ili aditive u hrani.

Kada neko ima osetljivost na hranu, konzumiranje štetne hrane može dovesti do niza simptoma kao što su nadimanje, gasovi, bol u stomaku, dijareja, zatvor, mučnina ili loše varenje. Ovi simptomi su obično odloženi i mogu se pojaviti nekoliko sati ili čak dana nakon konzumiranja problematične hrane.

Prepoznavanje osetljivosti na hranu može biti izazovno, jer simptomi mogu biti različiti i varirati među pojedincima. Vođenje dnevnika ishrane i eliminisanje sumnjivih okidača iz ishrane tokom određenog vremenskog perioda može pomoći u identifikaciji potencijalnih krivaca. U nekim slučajevima, zdravstveni radnici mogu preporučiti specijalizovane testove ili rad sa registrovanim dijetetičarom na izradi plana eliminacione dijete.

Lečenje osetljivosti na hranu podrazumeva izbegavanje hrane ili sastojaka koji izazivaju. Ovo zahteva pažljivo čitanje etiketa na hrani i svest o skrivenim izvorima alergena ili aditiva. U nekim slučajevima, pojedinci mogu pronaći olakšanje prateći specifične pristupe ishrani, kao što je ishrana bez laktoze ili bez glutena.

Važno je napomenuti da se osetljivost na hranu razlikuje od alergija na hranu, koje uključuju odgovor imunog sistema i mogu biti opasne po život. Ako sumnjate na alergiju na hranu, neophodno je da se konsultujete sa zdravstvenim radnikom radi pravilne dijagnoze i lečenja.