Deklarativna memorija

Deklarativna memorija je vrsta dugoročnog pamćenja koja uključuje svesno prisećanje činjenica, događaja i znanja. Odnosi se na našu sposobnost da se svesno prisetimo i opišemo određene informacije ili iskustva. Ova vrsta pamćenja nam omogućava da pamtimo stvari kao što su istorijski događaji, lična iskustva, imena, datumi i koncepti.

Deklarativna memorija se dalje deli na dva podtipa:

1. Semantičko pamćenje – uključuje skladištenje i pronalaženje opšteg znanja i činjeničnih informacija koje nisu vezane za određeni kontekst ili lično iskustvo. Uključuje stvari kao što su rečnik, matematičke činjenice, istorijske činjenice i razumevanje koncepata. Na primer, saznanje da je Berlin glavni grad Nemačke ili da je formula za vodu H₂O. Takođe, ima značajnu ulogu pri razumevanju pročitanog kao jedna od Semanticka i foneticka mreza čitača
2. Epizodično pamćenje – uključuje sećanje na određene događaje ili iskustva koja su vezana za određeno vreme i mesto. Uključuje sećanja na lična iskustva, kao što su porodični odmor, proslava rođendana ili razgovor sa prijateljem. Memorijske epizode često imaju osećaj lične uključenosti i povezana su sa specifičnim emocionalnim kontekstom.

Hipokampus i okolne strukture Medijalnog Temporalnog Režnja (MTS) igraju ključnu ulogu u formiranju i konsolidaciji deklarativnih sećanja. Međutim, kada se uspomene uspostave, mogu se čuvati u različitim regionima neokorteksa.
Deklarativna memorija je suštinska kognitivna funkcija koja nam omogućava da učimo iz prošlih iskustava, stičemo znanje i upravljamo svakodnevnim životom. Poremećaji deklarativnog pamćenja mogu se javiti u uslovima kao što su Alchajmerova bolest, traumatska povreda mozga ili drugi neurološki poremećaji. Različite tehnike, kao što su mnemoničke strategije i ponavljanje, mogu se koristiti da bi se poboljšalo kodiranje i pronalaženje deklarativnih sećanja.