Prokrastinacija i ja

Prokrastinacija i ja imamo dugu istoriju kroz duge godine studiranja. Svi imamo prokrastinaciju i svi imamo drugačije razloge za nju. Ali jedno je sigurno – ne volimo je baš. Verovatno zbog stresa, perfekcionizma, težine zaditka, itd…. prokrastiniramo. To su bar uzroci koje čujemo.

Prema tome, ovaj tekst je kao dopuna na sve ono što može lakim guglanjem ili chatGPT-ovanjem da se nađe. Sledeće teorije i ideje su meni došle jednog dana i trebalo bih da ih pribeležim negde gde će uvek biti (ovde), a ne po papirima, telefonima, hardiskovima…

1. Vremenski period

Čest pojačivač prokrastinacije je postojanje nekog roka do kada se treba završiti neki zadatak koga prokrastiniramo. Pa prema tome prva ideja i pitanje:

A od kada bih trebao da krenem!? Imam DO kada, ali nemam OD kada. Naime, postoji i tzv. PREkrastinacija. To je kada krenemo da radimo i završimo nešto previše rano (ekvivalent odeš na autobusku stanicu pola sata pre polaska) i često ne iskoristimo sav potencijal i smanjimo kvalitet rada. S tim uvezi primer – ako mi je ispit za 3 meseca, krenuću da učim 1 mesec pred ispit jer je verovatno da ću 90% informacija zaboraviti do tada i efikasnost rada će biti ništavan (kao i da nisam učio).

2. Samo kreni

Ono što se može pročitatati po literaturi i progledati na youtube-u, je ,,samo kreni”. To je ujedno i ono što sam zapamtio s razlogom jer deluje.

Opet tipičan primer prokrastinacija učenja: ,,nije ni knjigu otvorio”. Upravo je početak najključniji (procena oko 50%).  Nije problem rad, već početak i navika da se prokrastinira. To sve možemo rešiti i pretrpeti tako što pripremimo sve što je potrebno za učenje, tj. početak obavljanja željenog zadatka.

Prvi korak je: treba se pripremiti i omogućiti preduslovi pod kojima bi trebalo maksimalno 8 sekundi (iz neke knjige beše) da se krene s poslom.  Kada je sve pripremljeno i na dohvatu ruku.

Drugi korak: kreni na kratko. Kreni da radiš na tom zadatku oko 1 minut. Tu se dosta negativnih emocija oslobodi kada se vidi da zadatak zapravo i nije tako težak i komplikovan. Zatim produži koliko ti je volja…ili koliko ti je lagodno. Nekad može da potraje zadatak iz jednog sedenja, a neki put treba nekoliko dana, nedelja…

Prema tome, treba razbiti taj ledeni početak – samo kreni koliko god bilo nesavršeno.

3. Mentalni ekosistem

Ovo mi je palo na pamet dok sam prokrastinirao nešto o čemu nisam imao pojma. Osećao sam se kao da sam u nekom kompletno nepoznatom ekosistemu informacija koga HOĆU (dakle nemam ni rok do kada i niko me ne primorava) istražiti. O ovom ,,ekosistemu” nisam znao skoro ništa. Nisam poznavao ni veličinu, ni kompleksnost, ni koliki je broj organizama, a nisam znao ni jednu vrstu organizma. Znao sam otprilike odakle bih krenuo i znao sam konačan cilj. Znači HAOS! prokrastinacija.

Jednog dana bih krenuo da radim (iz prethodnog samo krenem) i to bi išlo do toga da ništa nisam dugotrajno postigao. Samo eto zapisivao, ali ništa nisam značajnije pamtio i samim tim postizao. To je mislim bio najteži deo zadatka. Jer krećem ja svakog dana, ali deluje mi kao da je sve teže i teže jer nemam nikakav osećaj napredujem. Tu sam provalio da kada je led za probijanje baš dugačak, onda ipak treba imati nekakav kompas u kom pravcu treba ići.

E a onda su mi pale ideje: mentalni ekosistem i memorijsko ostrvo. Ukratko: moram ipak tokom rada odvojiti mentalni prostor za taj zadatak. Imati uvek u glavi tu lokaciju gde sam i kompas koji će pomoći da guram u pravom smeru.

Ukratko, pamti što više o tome što radiš da bi u svako trenutku mogao da se doteraš i ,,upadneš” u svoji mentalni ekosistem koji si odvojio ili odvojila specifično za taj zadatak. Dakle, za manje od nekoliko sekundi da se ti dovedeš u to stanje rada. I onda iz tog mentalnog stanja lepo u akciju.

Najprostije rečeno: kreni da razmišljam o detaljima svog projekta i ne mešaj planiranje s predviđanjem.

A memorijsko ostrvo je nešto kao mnemonički sistem pamćenja. Nalik onim sistemima pamćenja gde se koristi lokacija (npr. AsocijacijaLokacijaImaginacija). E lokacija je izmišljeno ostrvo.

4. Radna sredina

Ono što je možda najmanje cenjeno što se tiče navika i motivacije, jeste sredina u kojoj boravimo. Ukoliko prethodna 3 koraka nisu baš pomogla, onda jednostavno je možda problem radna sredina u kojoj prokrastiniramo. Zbog toga, najbolje je staviti se u sredinu gde je rad najlakši i produktivniji.

* * *

I to je u suštini to. Sve ostalo se relativno može lako naći na netu o prokrastinaciji i prekrastinaciji. Ove beleške su onako samo dodatak koji se lako pamti i uvek je dostupan u glavi (samo 4 koraka kako se rešiti prokrastinacije).

p.s. ovo pišem kao deo moje prokrastinacije 😌