GAP je skraćenica za koju bismo dali Generalizovaniom Anksioznom Poremećaju; ili u eng. literaturi, Genral Anxiety Disorder (GAD). To je psihičko stanje koje karakteriše preterana i nekontrolisana briga o različitim aspektima života. Aspekti kao što su posao, odnosi, zdravlje ili svakodnevne situacije. Ljudima sa GAP-om je često teško da kontrolišu svoju anksioznost. Mogu imati simptome kao što su nemir, razdražljivost, umor, napetost mišića, poteškoće u koncentraciji i poremećaji spavanja, ali i napadi panike.

GAP se dijagnostikuje kada preterana zabrinutost i anksioznost traju najmanje šest meseci i značajno ometaju svakodnevno funkcionisanje. Jedan od najčešćih tipova GAP-a je i Socijalna anksioznost. Tačni uzroci GAD-a nisu u potpunosti shvaćeni, ali se veruje da kombinacija genetskih, ekoloških i psiholoških faktora doprinosi njegovom razvoju.

Lečenje GAP-a obično uključuje kombinaciju psihoterapije i lekova. Psihoterapija npr. psihoanaliza s psihoterapijomkognitivno-bihejvioralna terapija (CBT), intrapersonalna terapija (IT). A što se tiče lekova, tu su uglavnom selektivni inhibitori ponovnog uzimanja serotonina (SSRI) ili benzodiazepini.

Promene životnog stila, tehnike upravljanja stresom, vežbe disanja i podrška prijatelja i porodice takođe mogu biti od koristi u upravljanju simptomima GAP-a. Svi se po nekad osećamo anksiozno, ali ako sumnjaš za sebe da je prečesti i da je učestalost i trajanje značajno, pametno je obratiti se lekaru za savetovanje i tačnu dijagnozu i odgovarajuće opcije lečenja.

Kao što sam napomenuo, dugo trajanje GAP-a može biti ograničavajuće i verovatno pogoršavajuće (npr. Iritabilno Crevnom Sindromu – ICS), pa je preduzimanje prvih koraka u što ranijem periodu preporučljivo.