Lamotrigin

Lamotrigin je antikonvulzivni lek koji se obično koristi za lečenje epilepsije i sprečavanje napada (od 1990.), kao i kod Lennox-Gastaut sindroma. Kao i kod dobrog broja lekova, vremenom je počeo da se primenjuje kod ostalih oboljenja koja ne uključuju napade. Zbog svog delovanja na stabilizovanje raspoloženja, odobren je i za lečenje depresije, tačnije bipolarnog poremećaja (2003.).

Ovo nadalje nije medicinski savet već samo informativnog karaktera jer ja nisam doktor i nemam iskustava s pacijentima koji pate od epilepsije. Samo ono što sam JA istraživao:

Mehanizam delovanja

Lamotrigin inhibira određeni podtipa voltažno zavisnih natrijumovih (Na⁺)-kanala. Pretpostavlja se da tako sprečava oslobađanje 2 glavna ekscitatorna n.transmitera – glutamata i aspartata. Smatra se i da blokira N-, L- i P- tipove kalcijumovih (Ca⁺⁺)-kanala, kao i da slabo inhibira određene serotoninske (5-HT₃) receptore.

Smatra se da ova dejstva inhibiraju oslobađanje glutamata u kortikalnim projekcijama u limbičkim područjima ventralnog strijatum. Njegovi neuroprotektivni i antiglutamatergični efekti su istaknuti kao obećavajući doprinosi njegovoj aktivnosti stabilizacije raspoloženja.

Zapažanja da lamotrigin redukuje g-aminobuternu kiselinu (GABA) neurotransmisija posredovana receptorima u amigdali pacova, sugerišu da GABAergični mehanizam takođe može biti uključen. Čini se da lamotrigin ne povećava nivo GABA u krvi kod ljudi.

Kada se koristi za epilepsiju

Lamotrigin se može koristiti kao monoterapija ili kao deo kombinovane terapije. Dostupan je za oralnu primenu u običnim tabletama ili tabletama za žvakanje.

Doza koja se uglavno ispituje u naučnim radovima je oko 400mg, ali se ispituje i gornja granica od 600mg. Prema tome, preporučljiva gornja granica doze je negde oko 400mg dnevno. Naravno, tipično se kreće od 25mg i polako iz nedelje u nedelju povećavati po potrebi do 400mg. Iznad 400mg, treba razmisliti da li je dovoljna ili treba promeniti terapiju. Sve zavisi od doktora specijaliste epileptologa kako će uskladiti upotrebu lamotrigina kao monoterapiju ili kao dodatak ostalim lekovima.

Treba i napomenuti da lamotrigin ne reaguje (ili minimalno) s ostalim lekovima, pošto se često javlja u lečenju epilepsije da antikonvulzivni lekovi interaguju jedan s drugim pa može izazvati i pogoršani efekat. Ali opet, treba se posavetovati sa svojim lekarom.

Nus pojave

Važno je napomenuti da lamotrigin zahteva pažljivo doziranje kako bi se smanjio rizik od ozbiljnih neželjenih efekata, posebno retkog, ali potencijalno opasnog po život osipa na koži zvanog Stevens-Johnsonov sindrom ili toksične epidermalne nekrolize. Da bi se ublažio ovaj rizik, raspored doziranja obično uključuje postepeno povećanje doze tokom nekoliko nedelja, prateći uputstva lekara koji propisuje lek.

Efikasnost i podnošljivost lamotrigina može varirati među pojedincima. Nekim ljudima može smanjenje napada i poboljšanu kontrolu napada sa minimalnim neželjenim efektima. U nekim istraživanjima doza čak do 600 mg u roku od nedelju dana nije imala nikakve posledice. Ali ipak, retki neželjeni efekti lamotrigina mogu uključivati vrtoglavicu, glavobolju, mučninu, zamagljen vid i osip na koži (iako je teški osip retkost).

U poređenju s ostalim antikonvulzivnim lekovima, može se reći da je jedan od bezbednijih zbog retkosti nus pojava.

Kao i kod svakog leka, važno je pridržavati se propisane doze i pratiti uputstva lekara u vezi sa primenom i potencijalnim interakcijama sa drugim lekovima. Redovna praćenja su neophodna za procenu odgovora na lečenje, prilagođavanje doze ako je potrebno i rešavanje bilo kakvih zabrinutosti ili neželjenih efekata.

Sve u svemu, efikasnost ipak zavisi od tipa napada i generalnog zdravlja samog pacijenta.