Uzroci epilepsije

Uzroci epilepsije mogu biti genetski, strukturni, metabolički, imunološki infektivnim ili nepoznatim uzrocima i povezana je sa godinama.

Ceo kurs: Epilepsija

Epilepsija uopšte, je stanje kada neko ima spontane napade i postoji višak struje u mozgu što dovodi do napadaja. Važno je shvatiti da epilepsija može biti stanje sama po sebi ili može biti deo drugih simptoma i stanja, kao što je sindrom epilepsije ili genetski poremećaj. Svako može imati napade i epilepsiju – 1 od 26 ljudi može imati napade u životu, a 1 od 100 ljudi može imati dijagnozu epilepsije u nekom trenutku svog života.

I da, možete imati epilepsiju čak i kada su svi testovi čisti. Ovo se može videti u mnogim slučajevima jer je epilepsija klinička dijagnoza. Na kraju krajeva, zavisi od toga kako pacijenti lekaru opisuju događaje napada. Dakle, postavljamo dijagnozu epilepsije klinički, samo na osnovu istorije i fizičkog pregleda, a ponekad vidimo promene samo kada se mozak posmatra hirurškim tretmanom i pogleda pod mikroskopom. Tamo bismo mogli videti one veoma male promene, koje mogu biti uzrok epilepsije.

Zamislite mozak kao ogromnu elektranu. Pun je žica, kablova i razvodnika, a zatim svega što može poći po zlu na bilo kom mestu u ovom procesu. To može dovesti do abnormalnog elektriciteta i dovesti do napadaja i epilepsije. Međunarodna liga protiv epilepsije se potrudila da kategorizuje koji su sve uzroci epilepsije.

Uzroci epilepsije

1. Genetski faktori

Uvek se prvo naglašava genetski uzrok. Naime, geni pošto su geni odgovorni za izgradnju osnovnih jedinica mozga (neurona), a geni mogu da kontrolišu protok električne energije kontrolišući kanale i receptore koji kontrolišu električnu energiju u mozgu. Ponekad postoji jedan gen koji je odgovoran za struju, koji može poći naopako, a onda će doći do pojačane ekscitacije u mozgu, što dovodi do napadaja. Genetski poremećaj najčešće izaziva generalizovanu epilepsiju, zbog zahvatanja građe mozga, a klasični primeri mogu biti juvenilna mioklonična epilepsija, a ponekad i fokalna epilepsija.

Važno je shvatiti da, ponekad, jedan gen može da izazove više različitih tipova epilepsije i napadaja i da postoji i spektar poremećaja čak i od jednog gena na koje utiče, a na sreću sada imamo mnogo testiranja na raspolaganju za gene. Možemo da uradimo panel gena, ili da testiramo celu sekvencu egzoma, i to je mnogo dostupnije i ostvarivo.

2. Strukturni uzroci

Drugi uzrok je, strukturna etiologija, tako da strukturna etiologija znači da postoji abnormalno formiranje mozga, kako je mozak izgrađen i može se steći. To znači da ga dobijate tokom celog života, ili može biti urođeno, što znači da ste rođeni sa njim, a dogodilo se u materici kada se mozak formirao. Neke od njih mogu biti struktuirane, kada se ćelije formiraju ne formiraju se pravilno i ne poravnavaju se pravilno. Ovo se zove kortikalna displazija, a postoji više vrsta toga. Ponekad ćelije ne migriraju sve do mozga (heterotrofija). Sve se to smatraju rođenim žigovima ako hoćete. U mozgu, drugi stečeni ožiljci koje možete dobiti su od moždanog udara, od traume, apscesa ili bilo koje druge malformacije koje možete dobiti tokom života. To može na kraju dovesti do napadaja, a jedan klasičan primer je skleroza hipokampusa. To može biti uzrokovano febrilnim napadima u ranom životu.

3. Metaboličke promene

Treći je metabolički. To je kada se dešava epilepsija jer postoji problem u metabolizmu nekih jedinjenja koja su potrebna mozgu da preživi, ili nekih jedinjenja koja se akumuliraju, a koja su toksična i mogu dovesti do napadaja. Jedan od klasičnih primera je transport glukoze, glukoza ne ulazi u mozak, a to može dovesti do napadaja i kašnjenja u razvoju.

4. Imunološki uzroci

I četvrta je imunološka etiologija. imunološka etiologija znači da postoji upala u mozgu, što dovodi do poremećaja u funkciji mozga. To dovodi do napadaja, koji se smatraju autoimunim poremećajima. U ovom slučaju, imuni sistem je zbunjen i napada mozak. Ovo može biti samo autoimuni poremećaj, ili može biti odgovor na neke vrste raka, a naziva se paraneoplastični sindrom. Kada postoji rak u telu, u želucu, ili u plućima, ili bilo gde u telu, a to može da izazove imuni sistem da napadne rak. Onda se zbuni i napadne mozak i ćelije kao nuspojava.

Postoji filmski primer “Brain on Fire (imdb)“, u kojem devojka Susannah ima anti-NMDA receptorski encefalitis koji dovodi imuni sistem da napadne njen mozak (zato se i zove film Zapaljeni mozak). Tada je imala psihijatrijske promene i imala je napade.

5. Infekcije

Peti je infekcija. Napadi mogu biti uzrokovani nekom vrstom infekcije koja napada mozak, poput meningitisa ili encefalitisa, itd. Postojale su studije o uticaju COVID-19 na mozak koje su otkrile mnoge pacijente koji su imali nove napade. Na globalnom i međunarodnom nivou, infekcije su vodeći uzroci epilepsije, kao što su HIV, neurocisticerkozna malarija i tuberkuloza.

6. Nepoznati uzroci

Za poslednju šestu kažemo da je to nepoznata etiologija. To znači da ne znamo šta je uzrok. I, nažalost, prilično je uobičajeno. Sa ovim se suočavamo u 30 do 50 procenata tipova napada. Ovo može biti zbog toga što je uzrok suviše mali da bi ga skenirali pokupili. Ili može potrajati da se pojavi na testiranju. Dobra strana je, ako vidimo da je sve normalno, možda će epilepsija biti bolje kontrolisana.

Korelacija sa godinama

Starost može biti veoma, veoma važna, i može se razlikovati od jedne starosne grupe do druge. Kod dece i mlađeg uzrasta najčešći uzroci epilepsije su genetski poremećaji, a može biti i zbog mnogih sindroma. To se dešava u ranom životu, a može biti zbog infekcija ili nedostatka kiseonika u mozgu. Tada imamo stabilno stanje epilepsije tokom celog života.

Takođe imamo ogroman vrhunac nakon 65. godine, a većina ovih slučajeva je uzrokovana stečenim stanjima, kao što su moždani udar, tumori mozga, traumatske povrede mozga i neurodegenerativni poremećaji, kao što je Alchajmerova bolest.