Zubi su dizajnirani za cepanje, mlevenje i žvakanje. Oni seckaju hranu na manje komade kojima je lakše upravljati u ustima. Dok vaši zubi rade svoj posao, vaše pljuvačne žlezde ispumpavaju pljuvačku koja je puna enzima za varenje hrane.
Mi proizvodimo u proseku jednu litru pljuvačke svakog dana i jedva da to primetimo. Ukoliko se smanji, onda krećemo da budemo žedni.
Pljuvačka je sluzna i lepljiva, a sluz je važna jer pomaže u oblaganju hrane tako da digestivni enzimi mogu ostati vezani za hranu i obavljati svoj ulogu. Enzimi su uglavnom enzimi amilaze koji vare ugljene hidrate, posebno žitarice.
Pokretanje dobrog varenja
Zašto govorimo o nečem tako svakodnevnom kao što je žvakanje? Još specifičnije, kakve veze žvakanje ima sa npr. Iritabilno Crevnim Sindrom-om? Mnogo. Evo teme za razmišljanje: ako pravilno žvaćemo hranu, što znači najmanje 30 puta po zalogaju, skoro jednu trećinu varenja možemo postići u ustima.
Pre više od jednog veka, francuski psihoterapeut Emil Kue je imao pacijente koji su posećivali njegovu kliniku iz celog sveta da saznaju o njegovom čuvenom leku za probavne smetnje. Pacijentima bi rekao da je njegovo lečenje veoma poverljivo i da nikome ne ponavlja svoje preporuke. Ali svima je rekao istu stvar: da žvaću hranu 50 puta po zalogaju i ponavljaju ovu optimističnu frazu: „Iz dana u dan, u svakom pogledu, postajem sve bolji i bolji“.
Naši zubi su toliko važni u ishrani da problemi sa zubima, loše prilagođene proteze, pa čak i sindrom temporomandibularnog zgloba (TMZ) mogu negativno uticati na ceo probavni sistem zbog povećanog pritiska i upale u vilici. Ako imaš problema sa žvakanjem, možda težitiš mekoj i slatkoj ishrani uglavnom manje zdrava. Zdravija hrana se uglavnom svodi na tvrdo povrće i čvrste punozrnaste žitarice.
Posledice nepravilnog sitnjenja hrane
U redu, slažemo se, skoro niko ne žvaće hranu 50 puta po zalogaju. Interesantno je da neki ljudi je ne žvaću ni 10 puta. Loša strana nepravilnog žvakanja je to što stomak mora da radi prekovremeno da bi razgradio hranu koja pada u stomak u grudvicama. Svaki korak procesa varenja čini hranu spremnom za sledeći. Ako stomak ne radi svoj posao kako treba, vredni hranljivi sastojci dostupni unutar grudvica hrane možda neće biti dostupni da se apsorbuju u krvotok.
Da stvar bude još gora, hrana koja nije pravilno svarena do trenutka kada dospe u debelo (i tanko) crevo postaje gozba za bakterije, što dovodi do simptoma gasova i nadimanja.
Kad smo već kod toga, ispiranje hrane vodom ili bilo kojim napitkom razblažuje enzime u ustima, a takođe i probavne sokove (i kiselinu koja bi aktivirala te probavne enzime) u želucu. Štaviše, može ubrzati pražnjenje nesvarene hrane iz želuca u 12-palačno (duodenum) pre nego što ima priliku da se potpuno razgradi. Prema tome, vodu je najbolje piti između obroka ili u malim gutljajima tokom obroka.
Opet da napomenem, ako želudac ne odradi svoj posao i prosledi polusvarenu hranu dalje, dobar deo nutrijenata se neće absorbovati. Kao značajna posledica će biti prenamnoženje crevnih bakterija i gljivica, loših ili dobrih. Kao posledica javiće se neuhranjenost bitnim nutrijenatima (vitamina, minerala, a.k., …), što dovodi do produženog apetita (jer telo „misli“ da je neuhranjeno). Kod nekih se ovako javlja GOJAZNOST! U tekstu Kako da smršam bez dijete i fizičkih aktivnosti sam upravo iskoristio metodu zubima do zdravog varenja za mršavljenje.
Ironično, samo varenje duž celog digestivnog trakta troši određenu količinu nutrijenata pa je i samo varenje generalno narušeno i otežano. Loše navike u ishrani i nedostatak hranljivih materija mogu uzrokovati nedostatak želudačne kiseline i enzima potrebnih za varenje.
Zubima do zdravog varenja
I na kraju, cela ova priča doliva na šta reče nutricionista dr Džefri Bland: „Ako jedete [absorbujete] smeće, izgledaćete i osećaćete se kao smeće“.
E sad, ima i ono kada se desi da za vreme obroka hrana zastane u jednjak. Pre nego što ispereš napitkom, ustani, pomeraj se pa čak i lagano poskokči par puta. Tada bi trebalo da osetite kako se hrana kreće. Međutim, ako se hrana zaglavljuje tokom gutanja češće, skoro pa patološki, dobro je otići kod lekara (gastroenterologaloga).
Коментари
Постави коментар