Krave metanke

Čini se da su aktivisti počeli baš da hejtuju krave metanke. Misle da krave ,,zagađuju vazduh metanom svojim podrigivanjem; zato ih zovem ,,Krave metanke". 

,,Govedina je najgora stvar koju jedemo kada je u pitanju globalno zagrevanje." - jedna od aktivistkinja.

- more -

Influenceri i aktivisti kažu da moramo da jedemo manje govedine da bismo spasili planetu. Kako tvrde: ,,Jedu svu našu hranu, piju svu našu vodu i zauzimaju zemlju koju bismo mogli da iskoristimo za uzgoj biljne hrane!"

Ovo izvlače iz pojedinih ,,činjenica":

• „Da bi napravila 1 kg odreska, krava treba da pojede do 25 kg žitarica. Mogli bismo da nahranimo dodatnih 3,5 milijardi ljudi ako bismo samo jeli ono što hranimo životinjama."
• „Oko tri četvrtine celokupnog poljoprivrednog zemljišta na svetu koristi se za stoku."
• „Za proizvodnju jednog hamburgera je potrebno preko 2500 litara vode."
• „Stočarski sektor je odgovoran za 15% globalnih emisija štetnih gasova koje je napravio čovek."
• „Jedno od rešenja za klimatske promene je kada bismo svi prestali da jedemo životinje. To je moguće učiniti i danas."

Ako ne razmišljaš mnogo, sve ima smisla.

Šta bi bilo kad bi bilo...

Da kažemo da su u pravu i da stvarno treba nešto preduzeti, da vidimo šta treba prvo otkriti: 

• Šta bi bilo da makar 10% ljudi prestanu da jedu meso? 
• Kakav je uticaj na životnu sredinu ako ne jedemo meso? 
• Celokupni metan (podrigivanja krava, emisije iz stajskog (životinjskog) đubriva, emisije iz transporta i prerade mesa itd.). 
• Koliko bi bilo stvarno smanjenje gasova staklene bašte na planeti?

Jedan od stručnijih ljudi za ovu temu je dr Frank Mitloehner, profesor nauke o životinjama i specijalista za kvalitet vazduha. Njegov posao je da istražuje upravo načine za smanjenje uticaja stoke na životnu sredinu. Takođe, meri metan u vazduhu i iz svemira. Dakle, stručnjak koji nam treba.

On nam odgovara na prvo pitanje: „Ako sve SAD postanu veganske na godinu dana, onda bi smanjenje emisije gasova bila oko 2,6%.". Pošto je nemoguće očekivati da će svih 100% preći na veganizam, mi zakljuujemo da mogućih 10% daje samo 0,26% smanjenja emisije gasova. Frank se nadovezuje na to: ,,Ovde govorimo o promenama koje nisu ni merljive. Mogu vam reći - svaka promena manja od 1% nije merljiva.” 

Krave metanke troše silnu vodu

„I to nisu samo zemljišni resursi, već i voda. Da bismo dobili 24 pljeskavica, potrebno je oko jedan [srednji] bazen vode." 

Verovatno je da je ovaj podatak tačan. Ali ono što se ne pominje je da je ta kubikaža uglavnom kišnica (ili tzv. zelena voda). Štaviše, ta kišnica je ona koja pada na zemlju za ispašu a ostatak ide na pojila.

Dakle, uzimaju u obzir vodu koja ide za ishranu (kišnica) i voda koju piju.

A šta se dešava s tom popijenom vodom nekoliko sati kasnije? Ne ostaje u životinji, već je izbacuju urinacijom. Tako da voda nije tek tako potrošena. Ovo bismo isto mogli da kažemo za drveće, gde bismo čak videli mnogo veću kubikažu za jedan jedini plod.

Dr Frank još jednom: „Dakle, ali ovi ljudi koji dolaze do ove statistike o ovim ogromnim količinama vode koja ide u govedinu, oni broje kišnicu, broje zelenu vodu. A to jednostavno nije u redu […] Prava briga koju imamo je preterano korišćenje naših rezervi slatke vode za navodnjavanje i 70% svetskih rezervi slatke vode odlazi na navodnjavanje useva." 

Prema tome, možemo porediti utrošene litre zelene vode govedine i recimo pirinča ili hleba, za slične potrebe i bilo bismo u pravu. Govedina (122l) troši više kišnice od pirinča (90l) ili pšenice za proizvodnju hleba (55l). Kišnica se kontinuirano reciklira pa nam ova poređenje ništa ne znače.

Nama je stalo do pijeće vode. Pošto vegani traže zamenu za kravlje mleko, čestu koriste biljna ,,mleka". Međutim, ,,94,5% potrošnje vode iz kalifornijskih badema nije zelena voda." Usred suše u Kaliforniji, plantaže badema su one koje najviše troše rezerve podzemnih voda. I naravno, dobija se mnogo manja količina mleka.

Moramo da razmišljamo o nutritivnim zahtevima kada jedemo, a govedina je mnogo hranljivija, tako da, pomenutih 122 litra koji se koristi za pravljenje govedine nije ništa. S druge strane imamo pirinač koji troši samo 90 litara, ali ... obezbeđuje samo 1/5 proteina i mnogo manje vitamina i minerala koje je potrebno čoveku.

Takođe se retko pominje da krave takođe obezbeđuju meso organa sa visokim sadržajem hranljivih materija, poput jetre. Svako treba da jede, a različiti ljudi vole da jedu različite stvari.

Krave metanke zauzimaju zemljište

Zar ne trošimo toliko hrane na krave koje bi gladni ljudi mogli da jedu umesto njih?

„U svetu, 84% stočne hrane za sve vrste nije jestivo za ljude.” Pošto su živina i svinje monogastrične (preživari), one jedu ono što mi ne jedemo. Dobar primer je kukuruz jer mi pojedemo plod, a životinjama dajemo ostatak biljke. Ako bismo bili vegani, onda bismo jeli samo 16% od zasađene hrane.

Pored ovoga, živina je deo ogromnog ekosistema.

Na primer, stoka može iskoristiti tonu inače beskorisnih nejestivih proizvoda useva nastala tokom uzgoja hrane za ljude. Kada kupite paket badema, utrošeno je mnogo resursa za stvaranje stvari koje ne možete jesti, poput miliona i miliona ljuski badema.

Ovim se može hraniti stoka.

Čak i stvari kao što su ostaci iz pekara, klipovi kukuruza, pamučno seme, pivarska žitarica koja je ostala od proizvodnje piva i tone drugih stvari se daje stoci.

Dakle, ne, nije potrebno 25 kilograma žitarica da bi se napravio 1 kilogram govedine.

U svakom slučaju, epidemija gojaznosti ne pokazuje da su nam potrebne više kalorija. Životinje uzimaju višak kalorija u zrnu i pretvaraju ih u visokokvalitetan efikasan izvor proteina. Hrana životinjskog porekla trenutno obezbeđuje 48% naših proteina, ali samo 24% naših kalorija.

Ali da se konačno pitamo - dakle, da li krave zaista uzimaju svu našu zemlju koju bismo mogli da koristimo za uzgoj hrane za ljude?

> Bez preživara 2/3 naše zemlje za proizvodnju hrane zapravo otišlo u otpad. Da muka bude veća, to zemljište ne bi moglo biti bilo gde, već samo na onim lokacijama gde one uspevaju! Razlog zašto tamo ne možete da uzgajate useve je previše stenovito, previše brdovito, zemljište nije dovoljno dobro ili nema dovoljno vode. A kao što znamo, živina može biti čuvana na mnogo više površine.

Samo preživari mogu da iskoriste tu zemlju jer mogu da jedu travu. Ta trava je bogata celulozom i tu celulozu mogu da svare jer imaju mikrobe u svom digestivnom traktu koji mogu da izvrše tu konverziju.

Naša stoka preživara je zaista jedinstvena. Ove životinje obnavljaju, za ljude nejestivu hranu u visoko svarljivu i visoko hranljivu hranu životinjskog porekla, kao što su govedina ili mlečni proizvodi.

Govoreći o korišćenju naše zemlje, stočarstvo doprinosi i veoma vrednom resursu za uzgoj voća i povrća. To je prirodno đubrivo. Stajnjak je oko polovina đubriva na svetu, a druga polovina su veštačka đubriva. 

Krave metanke i gasovi

A sada zvanično i o emisijom gasova.

„Oko 14.5% svih emisija gasova staklene bašte koje izazivaju ljudi stvara mesna industrija."

To je tačno, ali je i pogrešno i nebitno. Jer svetski prosek nije bitan jer je jedna situacija u razvijenom svetu poput SAD, Japanu, Nemačkoj, a druga u državama u razvoju npr. Kini ili Indiji. Npr. u SAD-u, ratarska poljoprivreda čini 4,7% emisija, stočarstvo čini samo 3,9% emisija i svi govore o uticaju govedine na životnu sredinu. Još gore je što krave čine samo 2% emisija.

Iz ovoga vidimo da čak ako bi isključili stoku kako bismo smanjili te emisije, povećale bi se emisije iz uzgoja useva za jestivu hranu.

Krave metanke i metan?

Da, metan zagreva zemlju mnogo više od ugljen-dioksida, ali količina metana je naravno važna.

Kada merimo metan u ekvivalentu ugljen-dioksida, emisije metana čine samo oko 10% emisija gasova staklene bašte. Od tih 10%, samo 27% je enterična fermentacija - to je metan od podrigivanja stoke. 

Dakle cela stoka, a ne samo krave (metanke) svega 2.7%. 

+++++

Metan iz krava i drugih životinja je deo prirodnog ciklusa i mnogo se razlikuje od ugljen-dioksida koji izlazi iz automobila ili aviona.

Trava fotosintezom uzima ugljenik iz vazduha, krave jedu biljku i njen ugljenik, u kravi se taj ugljenik zatim pretvara u metan – što je ugljenik i četiri vodonika – CH4, metan se oslobađa u vazduh kada krava podrigne. Zatim se za oko 10 godina razlaže na vodu i ugljen-dioksid.

Ovo znači da krava ne dodaje novi ugljenik u atmosferu.

Ono što emituje je napravljeno od ugljenika koji je trava dobila iz vazduha.

Ovaj ciklus znači da ako održavate istu količinu krava, one neće dodatno zagrejati zemlju.*

A tokom proteklih 20 godina, broj krava u Sjedinjenim Državama uglavnom je ostao isti.

S druge strane, kada iščupate fosilna goriva iz zemlje i spalite ih kao gorivo, dodajete potpuno novi ugljen-dioksid u životnu sredinu svaki put kada vozite auto ili avion... i to samo nagomilava i ostaje u atmosferi.

Inače, preživari koji dodaju metan životnoj sredini uopšte nije ništa novo.

Studija iz 2011. procenjuje da je pre stotinama godina pre nego što su Evropljani naselili Sjedinjene Države, 50 miliona divljih bizona, kao i losova i jelena proizvelo količinu metana koja je jednaka 86% količine metana koja se danas uzgaja na farmama.

emisije metana životinja.

„U stvari, način na koji opisuju uticaj stoke na životnu sredinu po mom mišljenju je opasan.

Zašto kažem da je opasno?

Kažem da je opasno jer znamo da na mestima kao što su SAD ili Japan ili mnoge druge razvijene zemlje, daleko najuticajnija ljudska aktivnost na klimu je upotreba fosilnih goriva: nafte, uglja i gasa. To je transportni sektor, energetski sektor, industrija cementa i tako dalje.

Samo ova tri proizvode 80% svih gasova.

Ova tri sektora koja troše fosilna goriva emituju 80% svih gasova staklene bašte.

Stočarstvo, otprilike četiri-pet odsto.

To nije ništa, to je nešto i to treba smanjiti.

Ali sugerisati da ono što jedete, bilo da jedete pljeskavicu ove nedelje ili ne ili ako jedete suši, šta god da jedete - da će to napraviti razliku u našoj klimi je neodgovorno.

Zašto?

Pošto je to dimna zavesa koja odbija gorilu od 800 funti, neki ljudi je zovu slon u sobi.

A to je naša upotreba fosilnog goriva.

Zato ova diskusija može biti čak i opasna.”

„Nijedan drugi način života nema dalekosežnijeg i dubljeg pozitivnog uticaja na planetu od izbora da prestanete da konzumirate životinje i živite veganskim načinom života.

Govoreći o metanu, mnoge stvari emituju metan.

Jedan veliki izvor metana je organska materija koja se razlaže na deponijama.

Šta je na deponijama?

Potrošena hrana.

„Ovo je oko 6 tona otpada od hrane.

Dobijaće 30 ovakvih isporuka svakog dana."

Kada je hrana u pitanju, postoji nešto o čemu vredi više govoriti od mesa.

1/3 sve proizvedene hrane na svetu završava se u otpadu.

FAO kaže: „Kada bi rasipanje hrane bila država, to bi bila treća zemlja po veličini emisiona u svetu“.

Hrana se rasipa iz različitih razloga – u razvijenim zemljama, otpad se dešava uglavnom kod prodavaca i potrošača.

U Sjedinjenim Državama, 40% sve hrane se ne pojede.

Još jedna stvar u toj studiji koja je izračunala smanjenje emisija od svih ljudi koji su se bavili biljnom proizvodnjom nije uzela u obzir je otpad od hrane.

Ovo je važno, jer šta se gubi?

Meso i mlečni proizvodi čine 14% našeg otpada od hrane.

Ali hrana koja nije životinjskog porekla čini većinu našeg otpada od hrane.

Voće i povrće čine 42%, žitarice, uključujući hleb i pirinač čine 22%, a korenje i krtole poput krompira čine 18% našeg otpada od hrane, što znači da hrana koja nije životinjskog porekla čini 82% našeg otpada od hrane.

Dakle, iako poljoprivreda životinja nije savršena, još jedan neželjeni efekat odustajanja od nje bi verovatno bio više bacanja hrane.

Bez obzira da li je u pitanju meso ili povrće, sav otpad od hrane je pre svega veliki problem - svi resursi koji su uloženi u pravljenje ove hrane se rasipaju zajedno sa hranom.

I životinje bi mogle da budu deo rešenja, jer se stara pekarska roba ili izlomljeno voće i povrće koje se neće prodati mogu prodati stoci.

Poenta je u tome da ako ćemo razgovarati o uticaju naše hrane na životnu sredinu, budimo realni i priznamo da bi umesto ponedeljka bez mesa, nešto poput ... srede bez otpadaka hrane moglo biti mnogo vrednije našeg vremena.

„Glavna pitanja na planu zaštite životne sredine su naša upotreba fosilnih goriva. Glavni problemi na strani naše hrane je ogroman otpad hrane koji generišemo. Mi ne koristimo ogromnu većinu hrane koju koristimo u ovoj zemlji i u svetu i možemo mnogo bolje.”